Astronautika: istorija
Istorija
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Prema ličnim sećanjima Fon Brauna, oca nacističke (i američke) raketne industrije, o raketama ovog tipa počelo je da se razmišlja još 1936. godine, u vreme kada su propulzioni testovi u Penemindeu pokazivali da je moguće stvoriti raketne motore sa većim potiskom od 200 tona. Iako je to bilo osam puta više od A–4, to je jedva bilo dovoljno za transatlantske rakete.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
18. marta 1965, u svojoj 30. godini, sovjetski kosmonaut Aleksej Leonov je izveo prvu šetnju u kosmosu, pretekavši svoj američkog kolegu Eda Whitea u 'Geminiju 4' za čitava 3 meseca. Lebdeći van malog broda 'Vashod 2' zapanjujućih 12 minuta, Leonov se osećao, kako je kasnije zapisao, 'kao galeb raširenih krila koji krstari visoko iznad Zemlje.' U skladu sa strogom tajnovitošću sovjetskog kosmičkog programa, vrlo malo ljudi je tada znalo – nije bila upoznata ni njegova porodica – da se sprema šetnja po kosmosu. Još manje je bilo poznato koliko su Leonov i njegov drug iz kabine, Pavel – Paša Beljajev, bili blizu tragedije. U knjizi 'Two Sides of the Moon', koju je 2006. napisao 'Apolov' astronaut David Scott, Leonov je ispričao detalje o kosmičkoj šetnji i dramatičnim posledicama...
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Na početku kosmičke ere jedna od najvećih nepoznanica sa kojom su se susretale kosmičke sile bio je učinak mikrogravitacije na ljudsko telo. Misije 'Восток'i 'Mercury'su pokazale da je moguće ostati u bestežinskom stanju nekoliko dana. No da li je moguće izdržati nedelje? Ili mesece? Gde je granica?
Pročitaj više: 'Orbita', sovjetska rotirajuća 'kuća' za kosmonaute
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Misija
MARS 94
| Nova e-knjiga Draga I. Dragovića |
Sve svetske novine su 2. februara 1993. objavile vest da američka korporacija 'McDonnel Douglas' proučava mogućnost korišćenja dostignuća koja su postigli ruski naučnici u oblasti mobilnih sistema predviđenih za proučavanje drugih planeta. Čak se u tom cilju pristupilo testiranju novog samohonog 'Mарсохода' – prototipa proizvedenog u Rusiji. Kako ti se danas čini ova vest?
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
LUNOHODI
Prvi roveri na Mesecu
| Nova e-knjiga Draga I. Dragovića |
Pre tačno 10 godina, urednik ovog sajta je preko Skypa upriličio jednu opuštenu ali vrlo zanimljivu seansu, na kojoj smo nas nekolicina saradnika raspravljali o trenutnim i budućim misijama ka planetama solarnog sistema, sa posebnim osvrtom na Mars i njegove rovere.
Pošto je moja audio-veza bila užasna, nisam mogao aktivno da učestvujem, ali ću to da sredim to za sledeći put. Ipak, razmišljao sam o predloženoj temi – puno sam čitao o Mesečevim i Marsovim roverima, i to mi je uvek bila zanimljiva i neiscrpna tema . Kao i sve priče u životu, i ova ima svoj početak, te sam zato odlučio da potražim na netu nešto o prvim roverima i napišem priču o njima.
[Pogotovu što sam tada u tekstu 'Značaj vode na Mesecu' već naveo intrigantan podatak da je, recimo, 'Луноход-1' je za 301 dan prešao 10,5 km i poslao preko 20.000 TV slika, dok je 'Луноход-2' radio 4 meseca i prešao je 37 km, poslavši za to vreme 80.000 TV slika. Radi uspoređenja, Nasini su roveri 'Spirit' i 'Opportunity' za 5 godina prevalili ukupno 26 km i poslalu preko 125.000 slika.]
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Izgleda neverovatno, ali iako je od rasprada Sovjetskog Saveza prošlo bezmalo trećina stoleća, i dalje postoje neki aspekti u istoriji astronautike koji su još uvek nejasni. Jedan od njih je program sovjetskih kosmičkih sondi, posebno onih konstruisanih za studiranje Meseca.
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Istorija
20. jula 1969. čitav svet je sa uzbuđenjem slušao vesti o iskrcavanju prvih ljudi na Mesec. Oni koji su imali televizore pratili su direktan prenos velikog događaja. Sliku sa Meseca preuzimao je radio-teleskop Parks u Australiji i prenosio je do Hjustona odakle se ona emitovala dalje, širom planete. Čitav događaj je direktno ulazio u istoriju i to u poglavlje najvećih dostignuća ljudske civilizacije. Po grandioznosti poduhvat je smešten rame uz rame sa izgradnjom egipatskih piramida; po naučnom značaju izdigao se iznad svega postojećeg. Iskrcavanje na Mesec proširilo je vidike i otvorilo novo poglavlje u istoriji čovečanstva.
- Detalji
- Napisao: Grujica Ivanović
- Kategorija: Istorija
Priča o zaveri NASA-e vezane za letove ljudi na Mesec koju su lansirali Robert Majers (Mayers) i Robert Perlman (Pearlman) podseća na one iz 60-tih i ranih 70-tih kada su fon Daniken po belome svetu, a Bosnić u našoj zemlji skupa sa istomišljenicima punili džepove parama od prodatih senzacionalnih knjiga o NLO-ima i posetiocima iz dubina kosmosa. Kasnije su se, naravno, otkrile zavere i ujdurme, među kojima je, sigurno, najsimpatičnija bila ona kada je jedna šerpa dobijena kao svadbeni poklon upotrebljena kao „leteći tanjir“. Na snimku koji je bio objavljen i bučno najavljen kao još jedan dokaz da su „oni među nama“ supruga tvorca ove ujdurme je prepoznala svoju šerpu i, ne znajući da iza svega stoji njen muž, to odmah prijavila policiji.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Prošla priča je završena uspehom misije 'Apolo 8'Prošla priča je završena uspehom misije 'Apolo 8'. Amerika je žurila da se dokopa Meseca pre Sovjeta, jer su tri meseca pre 'Apola 8'Sovjeti poslali kosmički brod 'Зонд 5' na put oko Meseca; brod je bio bez ljudske posade ali je nosio 2 kornjače i puno glista, insekata i biljaka, i svi su se uspešno vratili kući. Šta je bilo dalje?
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Deca koja su se rodila u vreme kada su ljudi krenuli na Mesec danas su zreli ljudi. Bojim se da su stari Grci bili u pravu – istorija se ponavlja, pa će deca koja se sada rađaju biti ljudi kad čovek ponovo ostavi tragove svojih cipela. Čitam dosta o kosmosu, ali sam iznenađen kako se danas malo piše o ostvarenom putovanju na Mesec, kao da su ti ljudi i ta epizoda naše istorije nekako gurnuti pod tepih... Ovako smo o tom događaju, koji je bez presedana ne samo u XX veku već od kako je naš rođak sišao s drveta, pisali Ivo i ja pre jedne decenije u našoj enciklopediji 'Neka velika otkrića i pronalasci koji su promenili istoriju čovečanstva'.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
