Astronautika: istorija
Istorija
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
60–ih godina XX veka zbio se jedinstven događaj u istoriji čovečanstva. Potstaknute globalnom konfrontacijom tokom Hladnog rata, dve supersile su svoj rivalitet prenele i u kosmos pokušavajući da pošalju čoveka na Mesec. Takmičenje je okončano kada je Nil Armstrong u julu 1969. spustio nogu u More Tišine. Godinama potom Sovjeti su poricali da su učestvovali u trci za Mesec i mnogi veruju da su Amerikanci bili sami u tome. Ali greše. SSSR je nastojao da se suprotstavi Nasinom „Apolo“ programu ... iako niko ne može da kaže da su to radili punom snagom. Ovo je istorija sovjetskog lunarnog programa.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Pre desetak dana svet je slavio 55. godišnjicu lansiranja „Спутника“, a nama je to dobra prilika da kroz brojke pogledamo dosadašnji rezime Svemirskog doba. Prema navodima Aleksandra Železnjakova, redaktora „Новости Космонавтики“, od 4. oktobra 1957. do 4. oktobra 2012., bilo je 5.245 pokušaja lansiranja veštčkih satelita. Od tog broja, 359 lansiranja završeno je neuspešno a teret nije ni stigao do orbite. Ukupno 4.886 lansiranja je bilo uspešno, ali nisu svi tereti završili na planiranoj putanji. Četiri rakete(tri iz SSSR–a i jedna iz Brazila) eksplodirale su na rampi pre nego što su uzletele.
- Detalji
- Napisao: Grujica Ivanović
- Kategorija: Istorija
Na današnji dan pre 55 godina u kosmos je lansiran prvi veštački satelit “Sputnjik”. Objavljujemo izvod iz knjige Grujice Ivanovića “Kosmički vremeplov” (koja je objavljena povodom 40-te godišnjice lansiranja “Sputnjika”) o danu kada je započela kosmižka era i promenjen took istorije.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Svi znamo da „Apollo“ program čini sâm vrh ne samo kosmonautike već i čitave naše civilizacije. Međutim, malo ko se danas seća da je oko njega u Americi vođen pravi rat oko toga čiji bi idejni koncept treblo finansirati i realizovati. Na kraju je pobedila državna administracija i NASA, ali daj da vidimo kakav je bio konkurentski projekat. Poznat je pod imenom „G.E. D–2“,a vrlo sličan koncept upotrebljen je nešto kasnije i u sovjetskom programu za osvajanje Meseca.
- Detalji
- Napisao: Grujica Ivanović
- Kategorija: Istorija
Dvadeset sedmog avgusta napuniće se pedeset godina od lansiranja "Marinera 2", prve uspešne medjuplanetarne letelice u istoriji astronautike.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
„Radoznalci“ koji to nikada nisu postali:
kratka istorija rovera na Marsu
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Ismevan i kritikovan godinama ponovo i ponovo, „kornjača Sajuz“ je pretekla mnoge „zečeve“ koji su joj presecali put. I neka je pobedio. Trka je trajala pedeset godina, ali njegova konstrukcija je na kraju odnela pobedu. I više od toga: od prošle godine, na našoj planeti postoje samo dve kosmičke letilice za transport ljudskih posada: ruski „Sajuz“ i kineski „Šenžu“.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Sovjetski inženjeri su bili pioniri u upotrebi kamera na svemirskim letilicama i ostvarili su ono o čemu je čovečanstvo maštalo hiljadama godina – da vidimo slike dalje strane Meseca i prve fotografije Meseca, Venere i Marsa slikane direktno sa površine.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
U pitanju je prvi projekat u čijem planu je bilo sletanje na jedno od malih tela Sunčevog sistema (Amerikanci su sličan projekat realizovali tek 2000. godine, spustivši sondu NEAR na asteriod Eros). Postojali su svi uslovi da ova ambiciozna sovjetska misija uspe: početkom osamdesetih izvršena je serija mekih sletanja na Veneru, a 1986. aparati „ВЕГА 1" i „ВЕГА 2" uspešno su istražili Halejevu kometu. Te letilice su bile predstavnici nove generacije automatskih međuplanetnih stanica kojima su pripadali i „Фобоси"..
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
