Astronautika: istorija
Istorija
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
su istraživale krajnje granice solarnog sistema
Sa početkom kosmičke ere, od svih planeta solarnog sistema najmanje se znalo o Plutonu. Lociran na samim granicama Sunčevog sistema, izgledalo je da će čovečanstvu trebati vekovi da uopšte stigne do tog majušnog sveta. Međutim, prva prilika da se poseti Pluton pojavila se pre nego što je većina vizionara mogla i da sanja.
- Detalji
- Napisao: Grujica Ivanović
- Kategorija: Istorija
Petneastog jula 2015. puni se 40 godina od početka prve medjunarodne kosmičke misije - projekta "Sajuz"-"Apolo". Tokom nje, obavljena su dva spajanja američkog i sovjetskog kosmičkog broda "Apolo-18" i "Sajuza-19". Kosmonauti Aleksej Leonov (1934.) i Valerij Kubasov (1935-2014.) - posada "Sajuza" - i astronauti Tomas Steford (1930.), Vens Brand (1931.) i Donald Slejton (1924-1993.) koji su leteli na "Apolu" - su nekoliko puta izmenjali mesta u svojim kosmičkim brodovima i time otvorili novu eru u istoriji kosmonautike - eru medjunarodnih kosmičkih letova. Ona je kasnije nastavljena misijama ruskih kosmonauta na spejs šatlu i američkih astronauta na orbitalnom kompleksu "Mir". To su bile uvertire za još ambicioznije ekspedicije na Medjunarodnoj kosmičkoj stanici, gde već godinama skupa rade ekipe sastavljene od američkih astronauta i ruskih kosmonauta.
- Detalji
- Napisao: Grujica Ivanović
- Kategorija: Istorija
Pre pedeset godina, 18. marta 1965. čovek je prvi put izašao iz kosmičkog broda u otvoreni kosmos. Bio je to sovjetski kosmonaut Aleksej Leonov.
Pročitaj više: Pedeset godina od prvog čovekovog izlaska u otvoreni kosmos
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Do pre samo neku godinu, ruska raketna i kosmička industrija obuhvatala je preko sto kompanija koje su zapošljavale 230-250 hiljada ljudi. Celokupan pogled na kosmički sektor prikazuje kompleksnu sliku. Nakon dubokog pada devedesetih godina i velikih financijskih ulaganja u kosmos početkom veka, Rusija je ponovo zauzela svoje mesto u ovom sektoru. Ovo je priča o stanju u ruskoj kosmičkoj industriji u prvoj deceniji XXI veka – mnogi koreni današnjeg stanja sežu odatle.
Pročitaj više: Ruska kosmička industrija s početka ovog veka
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Pre desetak dana grupa naučnika u JPL proslavila je 11 godina od sletanja Nasinih rovera ‘Spirit’ i ‘Opportunity’ na Mars. Svaka čast, ali za mene je to prilika da se podsetimo da je još pre 40 godina postojao predlog za donošenje uzoraka Marsovog tla na Zemlju.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Iako je Bajkonur oduvek bio poznat u svetu kao mesto lansiranja sovjetskih kosmičkih misija, od nastanka 1955. pa do kolapsa SSSR-a 1991, primarna svrha centra je bilo testiranje balističkih projektila na tečno gorivo. Službeno (i tajno) ime centra bilo je Naučno-istraživački probni poligon №5 ili NIIP-5; odn. Državno probni poligon №5 ili GIK-5. Ostao je pod kontrolon sovjetskog i ruskog Ministarstva odbrane sve do druge polovine devedesetih, kada su ruska civilna kosmička agencija, “Роскосмос”, i njeni industrijski kooperanti započeli lansiranja sa sopstvenih rampi.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Čak i pre nego što je ijedna raketa poletela sa njega, kosmodrom Bajkonur je izazivao nedoumice. Lansiranje projektila nije bilo moguće sakriti, ali se mogla kriti tačna lokacija rampi.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Japanski kosmički program je oduvek bio neverovatan, kao uostalom i mnoga njegova dostignuća. Ipak, jedna njihova misija spada u sam vrh ljudskog istraživanja kosmosa, sa rezultatom kojim u to vreme nisu mogli da se podiče ni Rusi ni Amerikanci. Zato je čak i u Guinnessovoj Knjizi Rekorda našla svoje mesto. Iako je mnogi smatraju za misiju koja je pretrpela najviše kvarova u istoriji, bila je ipak toliko uspešna da se danas, 10 godina kasnije, sprema njen nastavak.
O OVOJ LETELICI U SEDAM PRIČA
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
H-1“ je, pored raketa „Saturn V“ i „Энергия“, najsnažniji nosač koji je čovek napravio. Sovjetski Savez je uložio enormna ljudska i materijalna sredstva da napravi ovog džina ne bi li održao korak sa Nasom.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Dobro pitanje, mada svaki ljubitelj kosmičkih istraživanja zna odgovor: „Союз“! U redu, ali koliko tačno puta je ta raketa lansirana? Prošlog februara, kompanija ЦСКБ „Прогресс“ iz Samare (Rusija) objavila je da je lansiranje teretnog broda „Прогресс М-18М“ bilo1800–to lansiranje rakete bazirane da projektilu R–7 „Семёрка“. Veliki broj, ali nažalost pogrešan.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
