Astronautika: istorija
Istorija
- Detalji
- Napisao: Grujica Ivanović
- Kategorija: Istorija
Naš čitalac Bogoljub je postavio nekoliko zanimljivih pitanja u vezi misija spuštanja čoveka na Mesec. Na prva, "Kolika je bila temperatura za vreme boravka ljudi na Mesecu u Apolo misijama? Zar ne bi visoke temperature spalile zastavu, točkove rovera, odelo itd?" naš saradnik, Grujica Ivanović, odgovara sledeće (na ostala, o problemu toaleta tokom kosmičkih letova, odgovor očekujemo narednih dana):
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Raketoplani “M-46” i “M-48”.
Tokom II svetskog rata veliki broj sovjetskih inženjera i naučnika je radio u “šaraškama”[1], “originalnim” izumu Staljinovog režima, koji je imao za cilj da (is)koristi talente i veštine kadra optuženog za političke zločine. Među radnicima u jednoj od tih “šariški”, zvanično nazvanoj ЦКБ-29, bio je i Sergej Koroljev, budući „šef inženjera“ i otac sovjetskog kosmičkog programa. Biroom ЦКБ-29 rukovodio je slavni konstruktor aviona Andrej Tupoljev, iako je i on bio samo još jedan zatvorenik Gulaga. Pored Koroljeva, u „šaraški“ je radio i Vladimir Mjasiščev[2]. Prijateljstvo koje se razvilo između dva čoveka rezultiralo je par godina kasnije prvim projektom sovjetskog kosmoplova.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Jedan od najslavnijih teoretskih i eksperimentalnih fizičara prve polovine XX veka svakako je bio Italijan Enriko Fermi (Enrico Fermi, 1901-1954). Kada mu je 1938. godine dodeljena Nobelova nagrada za fiziku, Enriko, čija supruga je bila poreklom Jevrejka, iskoristio je odlazak u Štokholm kao priliku da zajedno pobegnu iz fašističke i antisemitske Italije u Ameriku.
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Istorija
Pre nekoliko nedelja moj prijatelj Slavko Stojanov, inače astrofotograf, sakupljač minerala, vlasnik lepe zbirke fosila itd. poslao mi je zanimljivu, staru, crno-belu fotografiju na kojoj se vidi nekoliko oficira u uniformama, jedan civil i tri žene. Iako upadljivo najniži i najsitniji od prisutnih fotografijom dominira centralna ličnost, Jurij Gagarin, prvi čovek koji je poleteo u kosmos i koji je svojim letom otvorio novo poglavlje u istoriji čovečanstva: eru svemirskih letova.Evo te fotografije:
- Detalji
- Napisao: Ivana Pozder
- Kategorija: Istorija
Ko su rekorderi po dužini šetnje u svemiru?
- Detalji
- Napisao: Grujica Ivanović
- Kategorija: Istorija
Početkom 1969, tokom treninga evakuacije kosmičkog broda u istočnom Atlantiku izgubljena je maketa kapsule “Apolo”. Nekoliko meseci kasnije, kapsulu je pronašla posada jednog sovjetskog broda. Do septembra 1970. ona je bila u SSSR-u, posle čega je vraćena iznenadjenim Amerikancima, koji su mislili da je “Apolo” završio na dno Atlantika.
Pročitaj više: Kako su Rusi “ulovili” izgubljenu maketu kapsule “Apolo”
Ovaj članak se nalazi - Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Istorija
Za 2 godine, 4. oktobra 2017. napuniće se 60 godina od prvog prodora čoveka u svemir. Tada je SSSR lansirao Sputnjik 1, prvi veštački satelit oko Zemlje.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Ekspedicija na Halejevu kometu
Ako bi mene neko pitao koja mi se međuplanetna misija najviše sviđa, nisam siguran šta bih odgovorio. Ali kada bi pitanje bilo koja misija je na mene ostaviola najjači utisak i za koju sam siguran da je danas niko na Zemlji ne bi mogao da ponovi ... to bi sigurno bila ekspedicija „VEGA“.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Sedma misija sa ljudskom posadom ovog programa i treća koja je trebalo da se spusti na Mesec, „Apolo 13“, predstavlja jednu od onih koja se pamti. Misija je nenadano prekinuta samo dva dana po lansiranju, kada je tank sa kiseonikom eksplodirao i prosto ubogaljio servisni modul, za koji je bio zakačen komandni modul sa putnicima.
Pročitaj više: Da li je u apolu 13 bila vrućina tokom povratka na Zemlju?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
