Astronautika: istorija
Istorija
- Detalji
- Napisao: Grujica Ivanović
- Kategorija: Istorija
Pre 60 godina, 4. oktobra 1957. počela je kosmička era, jedna od najodvažnijih epoha u istoriji čovečanstva. Tog dana, lansiran je "Sputnjik", prvi veštački satelit Zemlje. Trenutku kada je naša civilizacija kročila u novu epohu, prethodila je neizvesna i dramatična trka između dve velesile koja je završena velikom pobedom bivšeg SSSR-a.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Kako su Sovjeti izgubili trku
CRVENI PROGRAM SLANJA LJUDI NA MESEC
Jedna od najkontroverznijih tema u istoriji kosmonautike upravo je ova. Nju je nemoguće sagledati van konteksta tadašnjih zbivanja, kako u SSSR-u tako i u svetu. Sovjeti su dugo držali primat u osvajanju kosmosa ali se Amerika, na čelu sa Nasom, sve više primicala. Organizacija kosmičke industrije u SSSR-u, gde su se brojni konstruktorski biroi, predvođeni vrhunskim konstruktorima, a uz to akademicima i narodnim herojima, ljudima o čijim su zaslugama u ratu i miru pisani traktati, međusobno borili za političku i vojnu prevlast, počela je sve više da bude balast koji je kočio svaki napredak. Ko je tada mogao i smeo da išta kaže Sergeju Koroljevu, kada u to vreme nije bilo boljeg konstruktora na svetu? Ipak, i u tim uslovima, plan zemlje za osvajanje Meseca išao je na dva pa i na tri koloseka. Za to vreme, SAD su ujedinile sve snage u jednu organizaciju (Nasu), koja je dobila bezgraničnu političku, vojnu i financijsku podršku nacije i uspeh je bio zagarantovan... Da se ne lažemo – danas gledano jasno se vidi da Sovjeti nisu imali šanse.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Tokom drugog svetskog rata, nemački inženjeri su preduzimali neviđena istraživanja na mnogim poljima u želji da naprave konačno oružje za odmazdu. U samom vrhu je bio projekat za raketno oružje.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
ISTRAŽIVANJE MARSA
Tokom 70–ih, kosmička trka je bila u svom finalu. NASA je poslala ljude na Mesec, što je za SSSR bio svojevrsni nokaut. Ostao im je još međuplanetni program, i od njega se očekivalo da nekim spektakularnim rezultatom povrati staru slavu sovjetskim sondama. Meko sletanje na Mars bilo bi idealno, ali kako to postići? Amerika je i tu bila za petama... Zadatak je pao na pleća Lavočkinovom konstruktorskom timu.
- Detalji
- Napisao: Grujica Ivanović
- Kategorija: Istorija
Priča o zaveri NASA-e vezane za letove ljudi na Mesec koju su lansirali Robert Majers (Mayers) i Robert Perlman (Pearlman) podseća na one iz 60-tih i ranih 70-tih kada su fon Daniken po belome svetu, a Bosnić u našoj zemlji skupa sa istomišljenicima punili džepove parama od prodatih senzacionalnih knjiga o NLO-ima i posetiocima iz dubina kosmosa. Kasnije su se, naravno, otkrile zavere i ujdurme, među kojima je, sigurno, najsimpatičnija bila ona kada je jedna šerpa dobijena kao svadbeni poklon upotrebljena kao „leteći tanjir“. Na snimku koji je bio objavljen i bučno najavljen kao još jedan dokaz da su „oni među nama“ supruga tvorca ove ujdurme je prepoznala svoju šerpu i, ne znajući da iza svega stoji njen muž, to odmah prijavila policiji.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Venera 4
prvi aparat koji je slao podatke
sa površine druge planete
Pišući nedavno o osvajanju drugih planeta, razmišljao sam o tome kako li su se osećali konstruktori kada su dobili vest da se njihovo čedo uspešno spustilo na drugi svet. Bili su sve to mladi ljudi, pametni stručnjaci, nečija deca i roditelji, ljudi koji su živeli svoj san, od kojih preko 90% danas više nije živo. Iako je Hladni rat bio u jeku, siguran sam da su svi ti naučnici i tehničari bili sasvim drugačije bitke. Da nije bilo njih ne bi danas čitali o podvizima koji nam pre izgledaju kao fantastika nego kao nešto što su ljudi umeli da sprovedu u delo pre pola veka. Danas ćemo pričati o prvoj sondi koja se (zamalo) spustila na drugu planetu...
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
MARINER 2
prva kosmička letilica koja je proučavala drugu planetu
Bio je to jedan od najvećih trijumfa naše civilizacije. Nakon toga, desetine robotskih glasnika su istraživala a nastavljaju i danas da proučavaju solarni sistem od Merkura do Plutona. U ova vremena kosmičke bonace, teško je setiti se vremena kada nije bilo naših letilica van Zemljine orbite. Ali kao i u svemu drugom, uvek postoji prvi put. U ovom slučaju, prvi put je pao decembra 1962, kada je ’Mariner 2’ nadleteo Veneru, postavši tako prvi brod koji je proučio drugu planetu. Za mesec dana ćemo proslaviti 55 godina od lansiranja ove sonde..
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
Sećam se da smo u vreme pisanja naše poslednje knjige, otac i ja bili fascinirani prvim letom ljudi na Mesec. Ovo je deo te priče... Ko bi rekao da nas deli skoro pola stoleća od tog događaja, i da ogromna većina aktera više nije živa.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
U ovom momentu jedan napušteni lunarni brod luta oko Sunca. To nije automatska sonda niti gornji stepen neke rakete. Ovaj brod je drugačiji, jer su četiri decenije ranije dva čoveka sedela u njemu. Od tada, niko ga više nikad nije video, niti iko zna gde se tačno nalazi.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Istorija
МАРС-96
tačka pada ruske kosmičke industrije
Od samog početka kosmičke ere SSSR je bio u vođstvu u odnosu na Ameriku. Prva interkontinentalna raketa, prvi satelit, prvi čovek u orbiti , prva šetnja po kosmosu, prvi na Mesecu, prvi na Veneri i Marsu, prvi uzorci Meseca na Zemlji, orbitne stanice, itd. Tako je bilo sve do spuštanja ljudi na Mesecu. Ali sovjetske planetne stanice su i dalje bile za respekt. Međutim, i to se promenilo. Kada? Do kada je taj segment sovjetskog bespilotnog programa išao uzlaznom linijom? Od kada počinje nizlazna linija? Od ovog texta ...
Pročitaj više: MARS 96 - tačka pada ruske kosmičke industrije
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
