Nasino marsovsko vozilo Perseverance (Istrajnost), opremljeno za potragu za ostacima života, stiglo je na Mars. Sletelo je u krater Jezero u kome je nekada bila voda i u kome možda postoje tragovi, nekadašnjeg života. Vozilo će se kretati po krateru Jezero i tragaće za dokazima.
Prvi panoramski snimak kratera Jezero koji je načinilo vozilo Perseverance.
Pronalaženje tragova nekadašnjeg života možda i nije tako dobra vest. Takvo mišljenje deli Dirk Schulze-Makuch profesor na Tehničkom univerzitetu u Berlinu, vanredni profesor na Državnom univerzitetu u Arizoni i na Državnom univerzitetu u Vašingtonu. Objavio je osam knjiga i skoro 200 naučnih radova koji se odnose na astrobiologiju i planetarnu naseljenost. Isto smatra i Nick Bostrom, direktor Instituta za budućnost čovečanstva Univerziteta Oksford. Kaže da bi otkriće života na Marsu bilo od ogromnog naučnog značaja, ali to bi bila loša vest za budućnost ljudske vrste.
Zašto bi odgovor „da“ bio loš? Kada se razmatra mogućnost vanzemaljskog života, vraćamo se na Fermijev paradoks, koji se naziva i Velika tišina (eng. Great silence). Uprkos našim najboljim istraživačkim naporima, nismo pronašli nikakve dokaze inteligentnog vanzemaljskog života, iako postoji bezbroj planeta, od kojih su mnoge verovatno nastanjive. Ogroman broj tih planeta je nastao mnogo pre našeg Sunčevog sistema. Sa biološkom, potom i tehnološkom evolucijom, zar ne bi trebalo da postoje dokazi o naprednim vanzemaljskim civilizacijama svuda oko nas? Nema ih, samo velika tišina.
To znači da mora postojati Veliki filtar - vrsta evolutivne prepreke koja sprečava većinu, a možda i sve oblike života da postanu kosmička vrsta. Taj Veliki filtar mora biti vrlo efikasan. Bostromovim rečima: „Postoje milijarde potencijalnih mesta za klijanje i bujanje života, a na kraju imamo nula vanzemaljskih civilizacija koje su razvile tehnologiju do te mere da postanu očiglednim za nas sa Zemlje.“
Ne znamo na kom koraku evolucije ovaj Veliki filtar stupa na snagu. To može biti na samom početku, u prelasku nežive u živu materiju, čineći pojavu života izuzetno retkom. Može delovati u bilo kom od glavnih evolutivnih prekretnica, kao što je nastanak eukariotske ćelije ili višećelijskog života. Možda je prepreka na početku tehnološkog napretka. Možda strašan filtar leži ispred nas, u našoj budućnosti - najstrašnijem scenariju, jer to znači da je propast možda pred nama!
Ako bismo pronašli tragove života na Marsu koji ne vodi poreklo od Zemlje, opravdano je da verujemo da postoje i milioni drugih planeta širom galaksije gde je život začet, a da Veliki filtar radi svoj posao kasnije na evolutivnoj vremenskoj liniji.
Ako Perseverance ili druge naredne misije otkriju dokaze o vanzemaljskom životu na Marsu, postoje dve mogućnosti:
- Uspon tehnološke inteligencije je izuzetno retka pojava i to se desilo samo jednom u 4,5 milijardi godina istorije Zemlje.
- Pojava inteligencije nije retka pojava a Veliki filtar događa se u trenutku tehnološkog napretka ili u neposrednoj budućnosti.
Ako je ovo drugo tačno, da mi tehnološki ljudi nismo neverovatno retki u galaksiji, izgledi za našu vrstu, a i za ostale vrste u svemiru su vrlo loši. Govorimo o egzistencijalnoj pretnji - većoj od koronavirusa, klimatskih promena, možda atomsko uništenje, udar meteorita, nešto treće - pretnji koja bi nas mogla vratiti decenijama ili vekovima unazad, ili kompletno zbrisati. To bi bilo nešto što je sposobno za uklanjanje svih (ili skoro svih) tehnološki naprednih vrsta. Zbog toga se Bostrom nada da nećemo pronaći vanzemaljski život na Marsu ili bilo gde drugde. To bi značilo da smo mi već prošli kroz Veliki filtar, možda kada je život prvi put nastao na našoj planeti, iako je šansa bila skoro nula. Da je filtar koji stvara Veliku tišinu iza nas.
Beživotna površina Marsa. Možda je i bolje da ostane tako. U uglu se vidi Perseverance.
Ali to bi takođe značilo da se nalazimo u praktično beživotnom univerzumu. To i nije tako loše, to bi značilo da bi ceo univerzum bio namenjen baš nama.
Fermijev paradoks je tako složen da moramo razmotriri i mogućnost da evolucija koju mi prepoznajemo i koja je osnov našeg zaključivanja, nije postojala. Kako je to moguće? Moguće je ako je univerzum stvoren. Nova ideja koja se istražuje je da je ovaj svemir simulacija neke supernapredne inteligencije koja sprovodi svoju zamisao sa nama u njemu (o tome smo pisali ovde). Druga, mnogo starija ideja je postojanje Boga koji je stvorio ovaj svet i nas u njemu. U oba slučaja evolucija nije potrebna. Sve, kao i „dokazi” evolucije su simulirani ili stvoreni u nedavnoj prošlosti tako da nema kosmičkih civilizacija ni njihove evolucije.
Ni u jednom slučaju ne možemo biti sigurni. Možda su tehnološki napredne vanzemaljske civilizacije svuda oko nas, ali iz nekog razloga nismo ih videli. Možda su ostvarili neki daleko viši, za nas nezamisliv, tehonološki nivo postojanja koji im omogućava uvid u ceo svemir, ili čak putovanje, bez potrebe slanja sondi, radio signala ili nekog drugog načina objavljivanja svog postojanja.
Izvor:
https://www.nickbostrom.com/papers/fermi.pdf
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
Komentari
Naravno da se civilizacija slična našoj, sa radio predajnicima od par kW, ne može detektovati na 10-50-100-500ly. Seti nam je već pokazao da ovakvih kao mi nema ovde blizu oko nas. Ali Fermi, pa i Seti program se zasnivaju na ideji da bi mogle da postoje civilizacije koje su milionima pa i milijardama godina starije i naprednije od nas. A onda se dalje očekuje da bi one već bile toliko moćne da se njihovi tragovi ne mogu ne primetiti. Nešto tipa eksa Wattnih predajnika, nuklearnih pogona koji pršte zeta Wattnim nuklearnim impulsima, laserima koji osvetljavaju udaljene zvezde, ili korišćenjem cele zvezde kao anlasera za hyperskok. Ne posmatraju tragači za malim zelenim samo radio signale. Gledaju sve što bi moglo biti neprirodno.
E sada, ako postoje takvi, greška može biti da tako neka civilizacija uopšte ne mora da koristi tehnologije koje mi očekujemo. Mi možda možemo da maglovito da pojmimo u kom pravcu ćemo se mi razvijati sledećih vekova, mi i tehnologija, ali sledećih miliona godina, ne ne možemo pojmiti ni nas, a kamo li velike ljubičaste (mislim, što bi bili mali zeleni?!? :) )
Može biti su skontali tamnu energiju i tamnu materiju, da vladju njima, ili da vladaju neutrinima ili gravitacijom, i da nešto od toga koriste da komuniciraju umesto radio talasa. Možda kada detektujemo tamnu energiju, vidimo da je modulisana i da neko u nju utiskuje neki signal. Radio talase je koristio dok je bio primitivan kao i mi.
Strpljen, spasen...Tesko podnosimo da za naseg zivota mozda nece nista spektakularno da se desi, pa onda egocentricno zakljucimo - nema nicega.
http://citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/download?doi=10.1.1.548.8184&rep=rep1&type=pdf
A i mi smo tek 100-tinak svetlosnih godina oko sebe detektabilni. Možda i malo više ako vanzemaljci imaju neke druge metode da detektuju razvijenu civilizaciju, ali ne mnogo.
Da li uopste trazimo prave simptome civilizacije? Ko nam garantuje da ne pokusavamo paljenjem vatre i dimnim signalima da se konektujemo na neciji ruter?
No, opet se postavlja pitanje, ako postoje i razvijeniji su od nas, mogli bi oni nas naci i ako koristimo primitivne radio talase, teleskope u elektromagnetnom spektru, to bi onda njima trebalo da predstavlja macji kasalj za detekciju.
Vise bih volio da nismo sami. Ako jesmo, ne zvuci nemoguce da je sve oko nas napravljeno zbog nas, ili da je to samo nasa projekcija, pa ni ta simulacija ne zvuci nerealno. Svaka od tih varijanti me vise plasi od one da su nam komsije zapravo samo predaleko.