Život
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Život
Fizičar Avi Loeb sa Harvarda veruje da trebamo da ozbiljno razmotrimo ideju da je ’Oumuamua - prvi poznati objekat koji je prošao kroz naš Sunčev sistem - možda stvorila vanzemaljska civilizacija iz nekog drugog zvezdanog sistema. O tome je napisao knjigu Extraterrestrial, the First Sign of Intelligent Life Beyond Earth (Vanzemaljsko, prvi znak inteligentnog života izvan Zemlje).
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Život
Decenijama postoji ideja veštačke superinteligencije koja uništava čovečanstvo, i sretali smo je najčešće u SF romanima i filmovima. Ali tim problemom se bave i naučnici. Oni su upravo doneli presudu o tome da li ćemo moći da kontrolišemo računarsku superinteligenciju. Odgovor je: Gotovo definitivno ne.
Pročitaj više: Veštačka superinteligencija ne može se kontrolisati
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Život
Nedavno objavljeni rad sugeriše da je prema trenutnom shvatanju nauke postojanje ljudi neverovatno.
Pročitaj više: Novi rad kaže da je pojava ljudske rase neobičan događaj
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Život
Pišući nedavno o značaju kiseonika na svet i život u kosmosu podsetio sam se na brojna izumiranja flore & faune na našoj planeti tokom njenog postojanja. Razlozi za to su brojni, složeni, svaki put drugačiji, i mi o njima uglavnom ne znamo mnogo već pokušavamo da ih pročitamo iz ono malo fakata koje možemo izvući iz geoloških pokazatelja kojima danas raspolažemo. Pokušajmo da kažemo nešto više o njima.
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Život
Prva planeta koju bi trebalo koloniziovati je Venera. Iako su na njenoj površini uslovi smrtonosni, Venerina atmosfera je najgostoljubivije mesto u Sunčevom sistemu, ne računajući Zemlju. Druga stvar je što je upravo objavljeno da je u njenoj atmosferi otkiven fosfin, što može biti znak postojanja života.
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Život
...Ipak, neki naučnici spekulišu o životu na Veneri. Postoje područja u Venerinoj atmosferi koji bi neki jednostavni oblici života mogli da podnesu. Šta više u kojima bi njima bilo sasvim prijatno. Ta područja se nalaza na 50 do 60 kilometara visine od tla planete i tu vladaju pogodne temperature (od 75 do -10 stepeni C, zavisno od visine), tu postoje hranljivi sastojci pa i nešto vode unutar kapljica sumporne kiseline u oblacima. E tu bi, u tim kapljicama mogli da opstanu neki mikrobi. Uostalom i na Zemlji postoji atmosferska biosfera u kojoj žive takvi organizmi. Njihov dom su kapljice vode koje vetar raznosi širom kontinenata i okeana.
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Život
Nova studija tima istraživača predvođenog Brianom Fieldsom, profesorom fizike i astronomije na Univerzitetu Ilinois iznosi hipotezu da je supernova udalјena oko 65 svetlosnih godina bila odgovorna za masovno izumiranje živog sveta u kasnom devonu pre 359 miliona godina.
Pročitaj više: Supernova- uzrok masovnog pomora na granici devona i karbona
- Detalji
- Napisao: Dragan Miladinović
- Kategorija: Život
Povodom teksta VREME ZA SETU…”ADIO” ZA SETI@HOME ? Objavljujemo još jedan drevni članak Dragana Miladinovića u kojem autor evocira sećanje na SETI home i traganje za vanzemaljskim životom. Članak je iz 1999. i daje sažet pregled u to vreme dostignutih saznanja o eventualnom životu vanZemlje.
(u to vreme, kao što ćete primetiti, članci su pisani bez naših slova, onih sa kvačicama)
Pročitaj više: O SANSAMA ZA PRONALAZAK VANZEMALJACA (OZBILJNO)
- Detalji
- Napisao: Dragan Miladinović
- Kategorija: Život
Verujem da je svaki zaljubljenik u astronomiju, bar u nekoj fazi svoga interesovanja, slučajno ili namerno “naleteo“ na ovaj čarobni program – skrinsejver, specijalno koncipiran za analizu radio signala, sa ciljem, da u svemirskom radio haosu, ulovi nesumnjiv znak vanzemaljskog razuma. Te davne 1999 godine, u doba povoja interneta ( bar na ovim širinama ), ovako smela, intrigantna i svima dostupna genijalna ideja, uz krajnju jednostavnost mogućeg aktivnog učešća u njenom sprovodjenju, budila je maštu svim istinskim zaljubljenicima u nauku. Učestvovati u nečemu što može dovesti do epohalnog otkrića, koje bi promenulo svet, bio je izazov kojem je jednostavno bilo nemoguće odoleti.
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Život
Bilo je vreme kada su Zemljani bili sigurni da na Marsu postoji visoko razvijeni život, napredniji od našeg, zemaljskog. O tom životu skupljeni su brojni posredni podaci, pisane su knjige, pravljeni planovi za uspostavljanje kontakta sa susedima. A onda su nadanja i velika očekivanja splasla i nastupilo je vreme tihog razočarenja. Ipak, istraživanja su nastavljena, ali sada sa novim pogledima na život i novim idejama o njemu. O tome govori ova Kratka istorija potrage za životom na Marsu.
Pročitaj više: Kratka istorija potrage za životom na Marsu – e-knjiga
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
