Život
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Život
Ako su ova predviđanja o udaru tačna, onda su šanse za asteroidnu katastrofu u bliskoj budućnosti – mada male – veće od mnogih pretnji po naše živote od mnogih koje naše društvo danas uzima vrlo ozbiljno. U cilju diskusije, uzeli smo procenu da se takvi globalno katastrofalni sudaru dešavaju jednom na svakih 500.000 godina. Treba stalno imati na umu da učestalost možda može da bude i veća od toga, mada verovatno ne uvećana više od faktora dva. Učestalost može biti i umanjena za faktor deset.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Život
... Zato i nije čudo što je Miro nedavno na području Trebinja otkrio novo nalazište fosila. To su uglavnom ljuštura morskih školjki, ali i zubi izumrlog morskog reptila Mosasaura.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Život
U tri nastavka objavljujemo članak "Evolucija, kreacionizam i pogled na svet" evolucionog biologa. dr. Alekseja Tarasjeva. Rad je prethodno bio objavljen u zborniku radova “Epistemološki problem u nauci”, 2004. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
III DEO (od 3)
Zastupnici “naučnog” kreacionizma često pokušavaju da se u predstavljanju javnosti predstave kao zastupnici svih onih čija su religiozna uverenja navodno ugrožena od strane evolucione teorije. Ovakav odnos između evolucione biologije i religije koji, u cilju lakšeg napada na biologiju, zagovaraju američki fundamentalisti u velikoj meri liče na tvrdnje koje su agitpropovi koristili u ideološkom obračunu sa religijom tvrdnje da je evoluciona teorija apsolutno nespojiva sa bilo kakvim religioznim pogledom na svet.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Život
U tri nastavka objavljujemo članak "Evolucija, kreacionizam i pogled na svet" evolucionog biologa. dr. Alekseja Tarasjeva. Rad je prethodno bio objavljen u zborniku radova “Epistemološki problem u nauci”, 2004. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
II DEO (od 3)
U svojim napadima na evolucionu biologiju “naučni” kreacionisti pokušavaju da stvore utisak da je to jedna čista spekulacija, pri tome još i ideološki motivisana, potpuno odvojena od ostalog dela biologije, ostalih nauka i velikih doprinosa nauke društvu. U takvom pristupu potpuno se prenebregava činjenica o centralnom i integrativnom mestu evolucione biologije u sistemu savremenih bioloških nauka, njeni teorijski* i metodološki** doprinosi drugim naukama, kao i veliki doprinosi u oblasti primenjene biologije.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Život
GRANIČNA VREDNOST ZA VELIČINU OBJEKTA koji bi izazvao jednu ili sve gore navedene efekte zapravo tačno poznata. Geohemijski i paleontološki dokazi pokazuju da je pre 65 miliona godina jedan udarac (ili možda više njih na malom prostoru) NEO od 10 km izazvao istrebljenje oko polovine vrsta živih bića na Zemlji (Sharpton i Ward, 1990). Taj takozvani K–T sudar je oslobodio energiju od oko 100 megatona. Takvo istrebljenje živog sveta se nekoliko puta ponavljalo u nekoliko prošlih stotina miliona godina i veruje se, mada nije još provereno, da su za mnoge od njih odrovorni upravo ovakvi sudari. Iz astronomskih i geoloških podataka znamo da su sudari sa telima od 5 km i većima mogući jednom na svakih 10 do 30 miliona godina.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Život
Mali objekti, kakvi su obični meteori, utroše svoju energiju u gornjim slojevima atmosfere i nemaju nikakvog direktnog uticaja na tlo ispod njih. Jedino u slučaju kada je projektil veći od 10 m, počinje da bude pretnja za ljude. U zavisnosti od veličine ili kinetičke energije koju poseduju, rizike možemo podeliti u tri kategorije:
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Život
U burnoj istoriji, Zemlja se mnogo puta sudarila sa nekim asteroidom ili kometom. Manji delići neprestano pogađaju gornje slojeve Zemljine atmosfere, gde se usled trenja pretvaraju u paru (najčešće su veličine graška i teže oko grama); svake noći meteori se mogu videti na vedrom nebu. Hiljade meteorita...
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Život
Više od 97% mase ljudskog tela čini šest elemenata. To su: ugljenik, vodonik, azot, kiseonik, sumpor i fosfor.
Pročitaj više: Mapiranje gradivnih elemenata žive materije u Mlečnom putu
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Život
Mala škola biljaka Zrenjaninske grupe NPN(nastavnika prirodnih nauka) osvetljuje mladim naraštajima značaj biljaka za živi svet na planeti Zemlji. Biljke su kao prvi oblik života, prethodnica živog sveta kako na Zemljii tako verovatno i u svim svetovima u Svemiru gde postoji život.
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Život
Nije samo istorija učiteljica života i budućnos to može da bude. Po trgovima sveta stoje bronzani vladari sa isukanim mačevima, pisci i naučnici koji su davno nešto uradili za svoj narod. Zašto na trgovima ne bi stajali spomenici koji bi nas opominjali na to šta da radimo danas, da bi živeli i sutra?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
