|
Trenutno ne postoji jasan dokaz da je prisustvo metana na Marsu direktni dokaz postojanja biološkog života. Potrebna su dalja istraživanja i analize kako bi se utvrdilo poreklo ovih fluktuacija metana i da li mogu biti povezane sa biološkim procesima.Trenutno ne postoji jasan dokaz da je prisustvo metana na Marsu direktni dokaz postojanja biološkog života. Potrebna su dalja istraživanja i analize kako bi se utvrdilo poreklo ovih fluktuacija metana i da li mogu biti povezane sa biološkim procesima. |
Pa ti si Ai rešićeš to već zar ne?
M. Krstić
Kolika masa je potreba i kolika brzina da bi se poslala sonda koja u sebi sadrži neki oblik AI a dovljnog da to istraži?
Masa i brzina potrebne za lansiranje sonde s AI-em ovise o mnogim čimbenicima, poput veličine sonde, težine AI-a, brzine i načina putovanja, udaljenosti do odredišta i drugih čimbenika.
Neki primjeri: za slanje sonde na Mars potrebna je brzina od oko 39.600 km/h, a masa sonde i opreme može biti od oko 2.300 kg (kao u slučaju NASA-inog Mars Rovera) do više od 6.000 kg (u slučaju NASA-ine misije Mars 2020).
Za slanje sonde u bližu okolicu Zemlje, brzina bi bila manja, a masa sonde bi se mogla smanjiti na manje od 100 kg. Međutim, ako bi se željela poslati sonda do neke druge zvijezde ili planeta izvan Sunčevog sustava, brzina i masa bi bile još veće.
Točna masa i brzina koja bi bila potrebna za slanje sonde s AI-om ovise o mnogim čimbenicima i ovise o specifičnom cilju misije.
Kolika je masa hardvera koja je dovoljna da bi se tu smestio Ai?
Masa hardvera potrebna za smještaj AI-a ovisi o vrsti i složenosti same AI. Uz to, postoji i razlika u performansama različitih procesora i drugih komponenti koje se koriste u izgradnji računarskih sustava.
Primjerice, današnje AI sustave koji se koriste za zadatke poput prepoznavanja slika, prevođenja jezika ili upravljanja robotima, može se smjestiti na relativno mali uređaj poput pametnog telefona ili tableta. S druge strane, za neke složenije i zahtjevnije zadatke, poput autonomnih vozila ili aviona, potrebni su puno veći i moćniji sustavi.
Ukratko, masa hardvera potrebna za AI ovisi o vrsti AI i vrsti zadatka koji se želi riješiti.
Pa recimo nagađaj.
Naravno, mogu da nagađam na osnovu trenutne tehnologije. Pretpostavimo da bi trebalo oko 10-20 tona hardverske opreme da se na njoj instalira AI, uključujući procesore, memoriju, senzore, komunikacijske uređaje i druge potrebne komponente. Ova procena zavisi od mnogih faktora, kao što su specifični zahtevi AI sistema, trajanje misije, način lansiranja i sl. Takođe, treba imati na umu da bi masa opreme verovatno bila mnogo manja u budućnosti kada se tehnologija bude dalje razvijala.
Znači tehnološki je sada moguće to učiniti?
Da, tehnološki je sada moguće poslati letilicu sa AI-om na istraživanje svemira. Postoji više različitih letilica koje su već poslate u svemir i koje sadrže AI-ove, kao što su NASA-ini roveri na Marsu koji koriste AI za donošenje odluka u stvarnom vremenu i prilagođavanje svojih aktivnosti promenjivim uslovima na terenu. Međutim, potrebno je uzeti u obzir da su ovo i dalje vrlo složeni sistemi koji zahtevaju visok stepen tehnološke preciznosti i pouzdanosti.
Kada dođe do automatizacije, o kojoj smo pričali taj proces će biti jeftiniji?
Automatizacija procesa može smanjiti troškove u dugoročnom smislu. To je zato što se nakon početnih ulaganja u tehnologiju i opremu, procesi mogu odvijati brže i efikasnije, s manje potrebe za ljudskim radom. Takođe se mogu smanjiti troškovi povezani s greškama koje su obično uzrokovane ljudskim faktorom. Međutim, početni troškovi za automatizaciju mogu biti visoki, a implementacija nove tehnologije može zahtevati dodatno obrazovanje i obuku zaposlenih. Dakle, može biti jeftinije u dugoročnom smislu, ali u kratkoročnom smislu mogu biti potrebna dodatna ulaganja.
Ali je to ipak izvesno kao korak u doglednoj budućnosti?
Da, razvoj tehnologije i automatizacija procesa već je uvelike prisutan u različitim industrijskim granama, a očekuje se da će se taj trend nastaviti u budućnosti. Mnoge kompanije već ulažu u razvoj i primenu AI-a i automatizacije kako bi poboljšale efikasnost i smanjile troškove poslovanja. Takođe, planovi za naseljavanje drugih planeta već se razmatraju i radi se na razvoju tehnologije potrebne za takve misije. Dakle, iako se još uvek radi na razvoju potrebne tehnologije, automatizacija i naseljavanje drugih planeta su realni ciljevi u budućnosti.
Probaj da iako je to nezahvalno odrediš najkraći vremenski period i probaj isto to za najduži vremenski period
Predviđanje vremenskih perioda za razvoj tehnologije može biti vrlo nezahvalno i nesigurno, jer mnogi faktori mogu uticati na to. Međutim, pokušaću da iznesem neke opšte procene.
Najkraći vremenski period u kojem bi se mogla ostvariti misija s AI sondom za istraživanje Marsa bi mogao biti u narednih nekoliko godina, ako bi se preduzele intenzivne napore i investicije u razvoj tehnologije i infrastrukture.
S druge strane, najduži vremenski period može biti mnogo teže proceniti, ali bi mogao biti nekoliko decenija ili čak vekova, ako se ne uspeju prevazići određene tehnološke ili društvene prepreke, ili ako se ne prepozna značaj ovakvog poduhvata. Međutim, s obzirom na trenutni razvoj tehnologije i rastući interes za istraživanje svemira, verovatno je da će ovakvi projekti biti sve realniji u narednim godinama i decenijama.
U nastavku:
Prirodno je da život ima tendenciju da se širi, zar ne?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
Komentari
U psihologiji postoji određena definicaija inteligencije. Ne diskutujem dali je dobra ili loša, prihvatam je. Prosto rečeno, ako se možeš brzo snaći u nepoznatoj situaciji, inteligentan si.
Samo sam pretpostavio da je pamet sačinjena od inteligencije i mudrosti. Mudrost je priča za sebe i ima mnogo komponenti koje je čine. Uglavnom se radi o količini memorisanih modela ponašanja a ovi su razultat inteligentnog procesiranja činjenica i informacija, to jest znanja. To izvodim iz pojma (koji skoro svako ističe) da je mudar onaj koji mnogo zna.
Razmotrimo ljudsku inteligenciju : Materijalno mesto tog pojma je ljudski mozak. To je najčudnovatniji organ živog sveta koji je supersposoban da procesira informacije. U nama poznatom svetu nema mu premca. Odprike se zna kako mozak radi, recimo kao (silikonski to jest mehanički) procesor. Ali procesor ima ograničen broj stanja, ma koliko ih bilo, a mozak ima neograničen broj stanja. U procesu može upotrebiti dva kao i veliki broj stanja a ako mu treba onda može da mu naraste novi broj stanja. Kod mehaničgog procesora to ne biva a kad procesira uporebljava uvek jednaku širinu adrese (jednog) stanja jer kood stanja mora biti pun, od nula i jedinica, kao ulaz, da bi se dobio smislen izlaz. Mozak upotrebljava različite širine adrese (jednog) stanja a pored toga vrši paralelno procesiranje mnogo ulaza različite širine adresa.
Ali ...
Ljudski mozak ima jednu manu. Ne može trajno memorisati smisleno znanje. Pri tome mislim na znanje koje savremena civilizacija definiše kao tehnološko. Na primer, dali pojedinac može da napravi obične makaze ? Odgovor je – ne može. Da bi se one napravile potrebno je znanje kako izgleda ruda gvožđa, kako je obraditi da se dobije gvožđe, kako to obraditi da se dobiju makaze. A koliko tek ima proizvoda koje upotrebljavamo. Naravno pojedinac sve to može naučiti, to jest procesiranjem informacija saznati. I na kraju to zaboravi, pa mora ponovno da uči.
Mehanički procesor takav problem nema. Što jednom obradi, on zapiše u memoriju (napravljeno od minerala), zapamti adresu gde je upisano i kad mu treba pristupi tom mestu.
Zamisli da ljudski mozak ima takvu sposobnost tako da sve zananje civilizacije može da memoriše (!!!).
Ali nema.
Lično mislim da je to uzrok napretka ljudske civilizacije. Društvo ljudi, na nivou horde, moglo je u jednom mozgu (pojedinca) memorisati svo znanje te horde. Mozak tipa ljudski, ima superveliku sposobnost pocesiranja informacija i sintezu znanja a to rezultira gomilanjem istog. Tad mozak pojedinca ne može memorisati svo znanje te se stvaraju zajednice više pojedinaca (od horde) koje u više mozgova sadržavju znanje vrste. Stvaraju se plemena. Svako pleme ima svo znanje vrste a pojedinci su nužno interesno vezani u pleme jer jedan nema svo potrebno znanje a svi imaju.
Naravno znanje narasta pa je potrebna i podela rada i organizacija u smislu uređenja odnosa. Za sve to je sposoban taj superprocesor (ljudski mozak) ali znanje vrste mora biti memorisano u mnogo mozgova. Nužno nastaje država kao društvena organizacija vrste ljudi, koja poseduje svo znanje vrste.
Taj superprocesor, ljudski mozak, otrgao se od prirode toliko da ju je počeo prilagođavati sebi a ne kao do sada da se prilagođava njoj. Ide to toliko daleko da se odbacuje u prostranstva van svoje prirodne sredine.
Prostranstva su nepregledna. U njima može da stane neograničen broj pojedinaca. To stvara potrebu da pojedinac poseduje vekliko znaje da opstane. Kako mozak ne može memorisati sva potrebna znanja on stvara uslove da skladišti znjanja u memoriju van svoga mozga jer mu priroda nije dala tu sposobnost.
Stvoriće on to sam sebi. Napraviće veštačku memoriju, to jest, veštačku inteligenciju. Zašto mora biti inteligencija ? Zato da može zapamtiti adrese svih modula (što predstavljaju oblasti znanja) a to je posao za koji treba inteligencija.
Krajnji rezultat može biti samo inteligencija koja ima svo znanje vrste u jednom endetitetu. Nebitno je dali je to biološka vrsta tipa čovek ili mahanizam sa inteligencijom tipa čovek. Ne mislim na jednog nego na gomilu entiteta samo sebi dovoljnih.
To je opet vrsta čovek.
Na znam dali se veštačke inteligencije treba plašiti ili ne ali je najverovatnije da je to pravc razvoja vrste.
https://podcast.rs/vestacka-inteligencija-vas-nece-zameniti-onaj-koji-je-koristi-hoce-istok-pavlovic-kosogor-199/
https://podcast.rs/testirali-smo-chatgpt-popkultura-popkast/
https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-2/5170141/ai-i-strahovi-od-pretnji-covecanstvu.html
55 minuta, sradacan pozdrav, bice snimak u toku dana
Pomislio sam isto, i dugo tako mislio. Ali pogledajte šta je chatGPT odgovorio na dosta konkretno pitanje, koje sam postavljao raznim profesorima i teoretičarima fizike, a na koje nisam nikad dobio baš ovaj odgovor. Možda je odgovor i postojao negde zapisan, a da nisam znao, ali je i dalje fascinantan odgovor. Evo pitanje: Ja vs AI
*
Ja
Imam još jednu hipotezu vezano za gubitak svih informacija materije koja upadne u crnu rupu. Koliko ja znam teorija kaže da se gube sve informacije ali ako bi imali kvantnu isprepletenost dve čestice i ako bi jednu od te dve poslali u crnu rupu, mi bi imali informaciju direktno iz crne rupe. Ako bi čestica iz crne rupe promenila spin mi bi to odmah saznali jer bi naša čestica van crne rupe promenila spin i obrnuto. Da li je ova misaona spekulacija dovoljna da tvrdimo da je ipak moguće dobiti informacije iz same crne rupe?
*
AI
Važno je napomenuti da je pitanje gubitka informacija u crnoj rupi jedno od najvećih otvorenih pitanja u fizici danas. Prema trenutnom razumijevanju, kada tvar upadne u crnu rupu, ona gubi sve informacije o svojoj unutrašnjoj strukturi, u skladu s hawkingovom teoremom. Međutim, postoji i hipoteza koja se naziva "informacijskim paradoksom crne rupe", koja upravo govori o mogućnosti da se informacija o tvari koja je upala u crnu rupu može vratiti u svemir.
Vaša ideja o korištenju kvantne isprepletenosti kako bi se dobile informacije iz crne rupe zvuči zanimljivo, ali ta metoda bi se suočila s izazovima. Jedan od izazova je taj da je kvantna isprepletenost vrlo krhka i lako može biti uništena. Kada se jedna od čestica izgubi u crnoj rupi, nije sigurno da li bi njezin spin ostao očuvan ili bi se promijenio. Također, čestice koje ulaze u crnu rupu su izložene ogromnim gravitacijskim silama, pa bi bilo teško održati kvantnu isprepletenost tijekom tog procesa.
Ukratko, vaša ideja je zanimljiva, ali još uvijek postoje mnoga neriješena pitanja oko gubitka informacija u crnoj rupi, a kvantna isprepletenost bi se suočila s brojnim izazovima ako bi se koristila za dobivanje informacija iz crne rupe.
Nule i jedinice, ili primtivi (linije i krugovi i njihovi delovi) od kojih se dobijaju:
Znakovi, znakovi nam služe da predstavimo:
Pojmove, nejčešće u obliku reči ali može i drugo dostupno našim čulima, zvuk, slika, oblik, ti pojmovi daju:
Podatke, kao sirov oblika kvatnizacije, iz podataka dobijajamo:
Informacije, kao smislene veza između podatka (taj posao obavlja inteligencija), iz informacija stižemo do:
Znanja o svemu i svačemu, a znanje u dužem vremnskom periodu, prelazi u:
Mudrost
Za GPT je vreme zamrznuto, svaka sesija mu je nova sesija, ista kao i prva. Ima znanje koje ima i bez nove obuke ne može saznati novo.
GPT doseže nivo Podataka, Informacija i Znanja. Da li doseže mudrost. Sigurno da u onome što je pročitao ima i mudrosti, tako da se ona nalazi i u nekim njegovim odgovorima. Njegova vrednost je sposobnost povezivanja podataka. Tu se dobro snalazi. Postavio sam pitanje ChatGPT.u:
Da li nekako možemo da povežamo babe i žabe?
ChatGPT: "Babe" i "žabe" su metaforički izrazi koji se koriste da opišu nešto što je potpuno različito ili nespojivo. Međutim, ako pokušamo da pronađemo neku vrstu povezanosti između ova dva pojma, možemo se usredsrediti na njihove zajedničke karakteristike, koje su možda manje očigledne.
Na primer, obe reči počinju na slovo "b", imaju jedan slog i četiri slova. Takođe, obe reči se mogu koristiti u humorističkim kontekstima. Možda bismo mogli da napravimo igru reči koja bi spojila ove dve reči, na primer, "Babe i žabe su sedele na stazi...", ali to bi bila samo igra reči bez nekog dubljeg značenja.
U suštini, "povezivanje" baba i žaba može biti teško, jer su to dva potpuno različita pojma koji ne dele mnogo zajedničkog. Ali ako se potrudimo, možemo uvek pronaći neku vrstu veze između bilo kojih pojmova, čak i ako ta veza nije očigledna na prvi pogled.
Kraj odgovora.
Obatite pažnju na greške, kaže da i babe i žabe polaze na slovo b. I da obe rečei imaju po jedan slog. Posedica toga što predviđa tekst, ne može da "misli" unapred, da koriguje šta je napisao. Mislim da su to ispravili u GPT4, tako što će pročitati šta je napisao i naći greške.
Evo šta kaže GPT4 na isto pitanje: Da li nekako možemo da povežamo babe i žabe?
GPT4: Ne znam kako da povežemo babe i žabe, jer to je izraz koji znači da se nešto nema veze sa nečim drugim. Možeš li mi objasniti šta želiš da postigneš?
Mi, ljudi: Želimo da pokažem kako ti imaš sposobnost povezivanja pojmova.
GPT4: Ja imam sposobnost povezivanja pojmova koji imaju neku logičku ili semantičku vezu. Na primer, mogu da povežem babe i dede, jer su to članovi porodice. Ili mogu da povežem žabe i krokodile, jer su to životinje koje žive u vodi. Ali ne mogu da povežem babe i žabe, jer nemaju ništa zajedničko. To bi bilo kao da pokušam da povežem jabuke i avione. Nema smisla. 🤷
Kraj odgovora.
GPT4 je snalažljiviji, pa čak i lukaviji, da tako kažemo, pokušava da se izvuče od odgvaranja na zadatka. Neće po svaku cenu da pokuša da poveže teško spojive pojmove. Da li je to posledica nedovoljne inteligencije ili mudrosti, pitanje je sad. Možda primer sa babama i žabama nije dobar.
Za mene je trenutno najbolji naziv za AI: alternativna inteligencija.