Astronautika: misije
Misije
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Konačno. Posle više od 20 godina razvoja, „Ангара“ je konačno spremna. Pre neki dan, tačnije 9. jula u 12:02, „Ангара 1.2ПП“ je poletela sa rampe №.1 kosmodroma Pleseck na suborbitnu trajektoriju. To lansiranje predstavlja dugoočekivanu prekretnicu u ruskoj aeronautičkoj industriji jer će od „Aнгарa“ zavisiti mnogi budući snovi o kosmičkim letovima. Nije tajna da će „Ангара“ slati ljude u kosmos pomoću budućeg broda ПТК-НП sa novog kosmodroma Vastočni.
- Detalji
- Napisao: B92
- Kategorija: Misije
NASA je predstavila 12 predloga za buduća istraživanja u prvoj fazi NIAC programa.
Pročitaj više: NASA: Podmornica na Titanu i još 11 čudnih koncepata
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Sada kada je Krim postao deo Ruske Federacije, da li bi mogao da postane i baza za kosmička lansiranja? Zvuči ludo, ali upravo to je izjavio Vitali Lopota, direktor ruske kompanije RKK „Energija“ (proizvođač kosmičkih brodova „Sojuz“).
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Dok sonda ’Chang’e 3’ nastavlja da na kašičicu šalje podatke sa lunarne površine, Kina nastavlja da gura ambicioznu misiju ’Chang’e 5’. Ta sonda, koja treba da bude lansirana 2017, doneće na Zemlju uzorke lunarnog tla (’Chang’e 4’ će biti u osnovi replika ’Chang’ea 3’). Ali to neće ići direktno.
- Detalji
- Napisao: Grujica Ivanović
- Kategorija: Misije
Svi putevi vode prema Marsu, zaključak je izveštaja o perspektivnom razvoju programa čovekovih kosmičkih letova koji je na zahtev NASA-e pripremljen u Akademiji nauka SAD. Drugi zaključak je da putevi prema Crvenoj planeti počinju sa Medjunarodne kosmičke stanice (MKS).
Pročitaj više: Mesec i Mars - jedini realni ciljevi kosmičkih letova budućnosti
- Detalji
- Napisao: Grujica Ivanović
- Kategorija: Misije
Na Medjunarodnu kosmičku stanicu (MKS) je brodom "Sajuz TMA-13M" 29. maja 2014. u 05:44h (m.v.) stigla nova posada, ekspedicija MKS-40/41. Posada je u sastavu komandant broda Masim Surajev ("Roskosmos") i brodski inžnjeri Rid Vajzman (NASA) i Aleksander Gerst (ESA/ Nemačka).
Pročitaj više: Na Medjunarodnu kosmičku stanicu stigla nova posada
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Nepunu godinu do randevua sa malom planetom Ceres, „Dawn“ i dalje progresivno napreduje u svojoj ambicioznoj avanturi. Kako se približava svom cilju, jedina letilica sa Zemlje koja je ikada toliko dugo boravila u asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera, nastavlja da se postepeno udaljava od Zemlje i Sunca. Većinu vremena „Dawn“ provodi u konstantnom stvaranju jonskog potiska, oblikujući svoju heliocentričnu orbitu na takav način da će u vreme kada se približi Ceresu istraživač i strani svet putovati zapravo u istoj orbiti oko Sunca.
- Detalji
- Napisao: Grujica Ivanović
- Kategorija: Misije
14. maja 2014. u 05.57 (moskovsko vreme), na Zemlju je sleteo aparat za povratak kosmičkog broda “Sajuz TMA-11M” sa 39. posadom MKS – Mihailom Tjurinom (“Roskosmos”), Koići Vakatom (JAXA-Japan) i Ričardom Mastrakiom (NASA). Aparat je aterirao u planiranu oblast, jugozapadno od Džezkazgana na severu Kazahstana.
- Detalji
- Napisao: Marino Tumpić
- Kategorija: Misije
Letjelica je namijenjena za globalno špijuniranje i fotografiranje zanimljivih objekata i situacija diljem svijeta.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Već više od pola veka Mars bije glas planete na koju je najteže spustiti kosmičku sondu. Zbog prisustva vrlo ’tanke’ atmosfere neophodna je upotreba termičkog štita, jer nije moguće dostići bezbednu brzinu korišćenjem samo padobrana pri sletanju. Zato marsovske sonde moraju da imaju snažne kočione motore ili ’erbegove’ za spuštanje u jednom komadu. Ali svi ti sistemi omogućavaju nam da spustimo na Mars samo oko tone tereta. Za slanje misija sa ljudskom posadom ili većih sondi moraćemo da ovladamo novim metodama, ali kojim?
Pročitaj više: Novi naduvavajući termoštit za letove na Mars
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
