Astronautika: misije
Misije
- Detalji
- Napisao: Marino Tumpić
- Kategorija: Misije
Sada su rezervoari pogonskog goriva raketnih motora gotovo potpuno prazni. Sredinom januara iduće godine raketni motori iscrpit će zadnje kapi goriva i posljednji put izvršiti podizanje i korekciju putanje letjelice što će joj omogućiti stabilan rad do marta 2015. No zahvaljujući inženjerima misije ni to nije kraj! NASA je, prigodno za „Božićno-Novogodišnje darivanje“ odobrila još jedno produženje života i to u trajanju od mjesec dana, najmanje do kraja aprila 2015. No kako pogoniti letjelicu koja je potpuno bez goriva?
- Detalji
- Napisao: Grujica Ivanović
- Kategorija: Misije
Slovačka je postala kooperativni član Evropske kosmičke agencije (ESA), dok se Bugarska sprema da zakuca na njena vrata. Dali to može biti novi signal Beogradu da Srbija ponovo razmotri opcije saradnje sa ESA-om i trasira svoju kosmičku budućnost?
Pročitaj više: Kosmički planovi Slovačke i Bugarske – signal za Srbiju
- Detalji
- Napisao: Marino Tumpić
- Kategorija: Misije
Radi se o potpuno novom projektu rakete koja će obilježiti nadolazeća desetljeća Ruske astronautike.
- Detalji
- Napisao: Marino Tumpić
- Kategorija: Misije
Želite nešto prikriti, sakriti ili potajice komunicirati osjetljivim podacima? Nemojte se više truditi – nema potrebe za time. U svemiru se sada nalazi Ruska letjelica, vjerojatne, oznake 14F145. Pripada skupini najtajnijih obavještajnih projekata koji ima za cilj da otkriva ono što ne želite da se zna.
- Detalji
- Napisao: Marino Tumpić
- Kategorija: Misije
Rano ujutro u pet sati po našem vremenu, 18. decembra 2014. godine, iz Indijskog svemirskog centra Satish Dhawan - raketodrom Shriharikota, poletjela je velika raketa GSLV Mk III. Prvo je to lansiranje potpuno nove Indijske svemirske uzdanice za vremena koja tek dolaze.
- Detalji
- Napisao: Grujica Ivanović
- Kategorija: Misije
Uspešno je obavljeno prvo lansiranje nove ruske teške rakete-nosača (RN) "Angara-A5" nosivosti 25t. Na geostacionarnu orbitu je izbačena maketa satelita mase dve tone.
Pročitaj više: Prvo lansiranje teške rakete-nosača “Angara-A5”
- Detalji
- Napisao: Grujica Ivanović
- Kategorija: Misije
Još jedan veliki uspeh Indije u oblasti kosmonautike. Osamneastog decembra 2014. novom raketom-nosačem (RN) GSLV Mk III u kosmos je lansiran komandni modul budućeg kosmičkog broda. On je obavio sub-orbitalni let do maksimalne visine od 126km posle čega se vratio na Zemlju.
Pročitaj više: Indija obavila testiranje kapsule za let ljudi u kosmos
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Zašto će 2015. biti upamćena u oblasti kosmičkog istraživanja? Nesumnjivo zato što ćemo sledeće godine prvi put videti dve patuljaste planete. Prva je Ceres, koju će posetiti sonda „Dawn“, ali da ne bude zabune: prava zvezda 2015. godine biće Pluton. Napokon ćemo ugledati pravo lice donedavno devete i poslednje planete Sunčevog sistem, a sve zahvaljujući misiji „New Horizons“. Od letos sonda je bila u hibernaciji, ali je probuđena 6. decembra, ovog puta poslednji put, dok se nalazila 261 milion km od svog cilja. NH ja time započela finalnu fazu misije, koja će kulminirati proletanjem pored Plutona i njegovih pet satelita 14. jula 2015, u 10:50 po našem vremenu.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Kina je 7. decembra 2014. u 02:26 po našem lansirala sa rampe LC9 lansirnog centra Taijuan raketu „Dugi Marš CZ-4B“ koja je odnela u kosmos brazilski satelit CBERS-4. Bilo je to 200. lansiranje rakete iz porodice „Dugi Marš“ i prvi CBERS satelit posle neuspelog lansiranja istog tipa satelita prošle godine u ovo vreme.
Pročitaj više: Lansiranje brazilskog satelita CBERS-5 (’Dugi Marš CZ-4B’)
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
12. novembra, evropska sonda „File" nesrećno je sletela na kometu Čurjumov-Gerasimenko. Samo 57 sati kasnije prestala je da šalje podatke na Zemlju i zbog ispražnjenih baterija pala u elektronsku nesvest. Tako kratka misija naišla je na kontoverzne komentare i mnogi su počeli da se pitaju nije li „File" trebala da nosi radioizotopski termoelektični generator (skraćeno sa engl. RTG, odn. sa ruskog РИТЭГ), sistem koji bi omogućio kontinualni rad za mnogo godina. Očito je da RTG nije opcija samo za one koji lete dalje od Jupiterove orbite, već i za sve koji ne žele da zavise od lokalnih uslova. Zašto onda Evropska Kosmička Agencija (ESA) nikada nije lansirala nijedan brod sa RTG-om?
Pročitaj više: Zašto „Philae“ nije koristila nuklearni pogon?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
