Astronautika: misije
Misije
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
„Mars Express“, lansiran 2003, bio je prva evropska sonda za istraživanje Marsa. Ali tokom osamdesetih Evropa je imala jedan zaboravljeni predlog za istraživanje Crvene planete, tada poznat pod nazivom „Kepler“.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Američka sonda “Voyager 1” i danas leti i šalje podatke, iako je od lansiranja proteklo 37,5 godina. Mada je njeno istraživanje planeta trajalo samo 3 godine i 3 meseca, NASA će pratiti njeno ponašanje kroz međuzvezdani prostor sve do 2025. godine. Ali gde će sonda posle toga? Šta nije u redu sa zvezdom ka kojoj leti?
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Radi se o novom elektronsko-optičkom špijunskom satelitu koji treba da zameni “stare” satelite sa filmovima tipa “Jantar-1KKTF” (“Kometa”) lansirane početkom veka.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Sonda nastavlja ka svom cilju: istraživanju prve patuljaste planete. Svaka nova slika Ceresa otkriva iznenađujuće nove detalje ovog fascinantnog i enigmatskog sveta koji je više od dva stoleća bio tek nešto više od svetle tačkice na nebu.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Za vrlo kratko vreme sonda “Dawn” će ući u orbitu oko najvećeg asteroida u solarnom sistemu. Dok se sonda polako približava cilju, frejming kamera (FC) nastavlja neprestano da snima i obezbeđuje navigacione elemente za korekciju trajektorije ali i potvrdu da je put čist (tj. da usput nema nekih malih satelita). Evo kako našem emisaru cilj njegovog putovanja izgleda sa udaljenosti od 46.000 km...
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
U čemu su se razlikovali vozači vozila na Mesecu i na Marsu?
I bilo je vreme. Iako mu je za to trebalo 10 godina, Nasin rover je prevalio ukupno veće rastojanje od sovjetskog rovera iz 1973, “Лунохода 2“. Rekord je postavljen 27. jula 2014, kada je Marsov rover, prevaljujući po 48 metara dnevno, konašno prešao ukupno 40 km. Tako je „Opportunity“ postao vozilo koje je prevalilo najveći put na površini nekog nebeskog tela.
- Detalji
- Napisao: Grujica Ivanović
- Kategorija: Misije
Posle šet godina korišćenja ruskog “Sajuza”, američki astronauti će, ako sve bude išlo po planu, krajem 2017. prvi put leteti prema Medjunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS) na komercijalnom kosmičkom brodu CST-100 kompanije Boeing. Time će početi era privatnih letova astronauta u kosmos, ali je za svaki slučaj, NASA od “Roskosmosa” zakupila još šest mesta na brodovima “Sajuz” tokom 2018.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Navigacija kosmičkih letilica može da se uporedi sa jedrenjem brodova okeanima ili vožnjom kamiona s kraja na kraj neke zemlje. Ali sve analogije su beskorisne, jer se kosmičkom navigacijom bavi neverovatno uski krug ljudi, čiji posao obično obuhvata stvari koje niko ranije nije obavljao. Svi mi koji imamo problem da se orijentišemo sa mapama čak i ovde na Zemlji, osećamo prosto divljenje prema onome što nebeski navigatori čine. Bukvalno, to predstavlja ‘rocket science’!
- Detalji
- Napisao: B92
- Kategorija: Misije
Naučnici veruju da vlažnost tla povezuje sve Zemljine ekološke i biološke sisteme. Podaci koje budu dobijali od novog satelita omogućiće meteorolozima da pronalaze efikasnije načine za borbu protiv suša i poplava u različitim delovima sveta.
Pročitaj više: NASA lansirala satelit koji će predviđati poplave
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Ruska kosmička industrija je ušla u 2015. u sred najdublje ekonomske recesije, što je nateralo Kremlj da za 10% smanji nacionalni budžert za kosmos. Vlada je takođe smenila po treći put u poslednje četiri godine direktora “Roskosmosa” i pokrenula još jedno veliko restruktuiranje agencije. Krajem januara, novopostavljeni direktor novoosnovane Državne korporacije “Roskosmos”, Igor Komarov, izjavio je da će mu, i pored pogoršane ekonomske situacije, glavni zadatak biti da očuva sve glavne projekte i umanji efekte kresanja budžeta.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
