Astronautika: misije
Misije
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Kada bi mene neko pitao, manuo bih se i Meseca i Marsa i Venere, i odleteo bih na neki zanimljivi asteroid. Uostalom, čvrsto verujem da će prvo sledeće telo solarnog sistema na koje će kročiti ljudska noga u narednoj deceniji biti asteroid. Za razliku od površina planeta, sletanje na asteroid zahteva vrlo malo energije, a takođe nije potreban ni preterano složen brod. Asteroidi ove vrste se nazivaju NEO (Near Earth Objects), a zanimljivi su i iz drugog razloga, neki od njih bi mogli da se u relativno bliskoj budućnosti zabiju u Zemlju. Kako svi kažu, nije pitanje da li će, već kad će...
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
'Airbus' ne pravi samo putničke avione. On ima i izuzetno moćnu vojnu i kosmičku komponentu. Upravo oni još od 2012. prave sondu koja će da proučava Ganimed, Kalisto i Evropu, prvenstveno zato što se veruje da ovi svetovi imali ogromne količive tečne vode pa su zato potencijalno nastanjivi. Petotonski aparat će biti lansiran dogodine, a na destinaciju će stići nakon 88 meseci leta. Zanimljivo je da NASA planira da 2024. pošalje jedan svoj aparat u istom pravcu, 'Europa Clipper', koji će iz orbite oko Jupitera serijom fly-bya proučavati Evropu. Da vidimo danas dokle je stigla ESA.
Pročitaj više: 'JUICE' – sonda za otkrivanje okeana na Jupiterovim mesecima
- Detalji
- Napisao: Marino Tumpić
- Kategorija: Misije
Prva ruska misija na Veneru nakon gotovo pola stoljeća
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Prošle nedelje sam pisao o izuzetnoj indijskoj misiji na Mars i pomenuo da je stigla na cilj kad i Nasina sonda 'MAVEN'. Sonda je bila 10 puta skuplja od indijske, 55% teža i nosila je 4 puta više instrumenata. Pošto njeno ime, akronim, znači 'stručnak', zainteresovao sam se i rešio da napišem nešto o misiji čiji rođaci su sve sami rekorderi: 'Mars Odyssey' koji se vrti oko Marsa već 20 godina, 'MRO' orbiter koji je u misiji već 16 godina a radiće najmanje do kraja decenije, roveri 'Spirit', 'Opportunity', 'Curiosity' i 'Perseverance' i drugi.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
U junu 2022. ESA-ina sonda 'JUICE' poleteće prema Jupiteru. 'JUICE' (JUpiter ICy moons Explorer) obećava otkrivanje tajni jovijanskih ledenih meseci, posebno Ganimeda i Kalista. Međutim, moraćemo da pričekamo do oktobra 2029. dok 'JUICE' ne stigne do Jupitera. Zašto? Pa zato što nemamo nijednu raketu koji je dovoljno snažna da lansira sondu od 4,8 tona na direktan put do gasovitog diva. 'JUICE' će morati da izvede dve gravitacione asistencije sa Zemljom, jednu s Venerom i jednu s Marsom da bi stigao do Jupitera. Dok čekamo snažnije lansirne sisteme – gledamo u 'Starship' – da li bi smo mogli da barem poboljšamo pogon kako bismo skratili vreme letova?
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
| E-knjiga Draga I. Dragovića |
Beše to davno, pre više od jedne decenije, kada sam pročitao da se Indusi spremaju da pošalju misiju na Mars! Moš' misliti! U to vreme mi se čak i Kina činila smešnom a kamoli siromašna mnogoljudna Indija, gde skoro 70% stanovništva živi sa manje od 200 dinara dnevno. I to na Mars! Doduše, 2008. uspeli su da iz prve pošalju mali i jeftini orbiter 'Chandrayaan-1' oko Meseca, koji je, gle čuda, još uvek tamo! Ali na Mars, koji je 1000 puta dalji? Kako, s čim, s kojim znanjem, s kojim parama? Daj da danas razrešimo tu misteriju....
Pročitaj više: 'Mangalyaan-1' – najjeftinija međuplanetna misija u istoriji
- Detalji
- Napisao: Neđeljko Jeknić
- Kategorija: Misije
Odavno se neko sjetio, zašto bi se mučili sa zakopavanjem nuklearnog otpada na dnu okeana, u starim rudnicima i sličnim egzotičnim mjestima, kad bi jednostavno mogli da ga natovarimo na raketu i pošaljemo pravo na Sunce? Problem predstavlja orbitalna mehanika.
Pročitaj više: Zašto nuklearni otpad ne možemo jednostavno baciti na Sunce?
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Evo ih; ovo je površina Marsa. To je za sve nas gotovo poznato mesto. Napokon, videli smo ovo mnogo puta putem kamera devet svemirskih sondi. Međutim, ove slike imaju jednu posebnost: prvi put površinu Crvene planete vidimo očima neameričke sonde. Za sve nas, Utopia Planitia kako je je video kineski rover 'Zhurong':
Pročitaj više: Prve slike Marsa okom kamere kineskog rovera 'Žuron'
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Misije
Kako je javlja Hsinhua, kineska državna novinska agencija, kineska svemirska letelica Tianvein-1 uspešno je sletjela na površinu Marsa u subotu 15. maja čime je Kina postala druga svemirska država posle Sjedinjenih Država koja je uspešno sletela na Crvenu planetu. To je prvi put da je Kina spustila sondu na planetu koja nije Zemlja. Uspeh je tim veći jer je ovo prvi pokušaj Kineza da slete na Mars i jer letilica u sebi nosi naučno terensko vozilo - rover. Tianven na kineskom znači nebesko pitanje ili pitanje neba (天问, 天-nebo, 问-pitanje).
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Manje od 48 sati ranije, Kina je potvrdila da će se spuštanje kapsule Marsove sonde 'Tianwen 1' dogoditi 14. maja 2021. u 23:11 UTC. Unutar kapsule se nalazi rover 'Zhurong' koji će da doputuje zajedno sa motornim sletnim modulom. To će biti prvi put nakon misija 'Viking' iz 70-ih da sonda šalje kapsulu koja će sleteti na Mars dok ona orbitira oko Crvene planete. To će biti i prvi put da jedna država u prvom pokušaju pokušava da spusti na Mars robotsko vozilo. Ako sve bude u redu, sutra naveče sletni modul će sa 'Zhurongom' sleteti u Utopia Planitia na koordinatama 24,75° severno i 110,32° istočno.
Pročitaj više: Sedam minuta terora 'Zhuronga', prvog kineskog rovera na Marsu
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
