Astronautika: misije
Misije
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Prvi helikopter kojem je suđeno da leti na drugoj planeti spreman je da započne svoju avanturu. 'Domišljatost', odn. 'Ingenuity', rover je spustio na tlo kratera Jezero 3. aprila 2021. tokom Sola 44. Mali helikopter se otkačio od rovera i pao s visine od 13 cm koji su ga delili od Marsovog tla. Proces je započeo 21. marta uklanjanjem poklopca koji je štitio dron tokom sletanja. Zatim je prešao na stvarnu sekvencu pripreme, koja je trajala šest solova. Konačno je dron prepušten sam sebi, oslanjajući se na vlastite baterije kako bi preživeo hladne Marsove noći. Nakon 'dostave', rover se pomaknuo za oko 5 metara kako bi dron mogao da bude izložen Sunčevoj svetlosti. Na sreću, 'Ingenuity' je preživeo prvu noć na otvorenom s temperaturama do -90°C i sada ima 29 dana za testiranje.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Pišući nedavno o Marsovom helikopteru zapitao sam se zašto sve češće Nasini kosmički programi koštaju najpre stotine miliona a danas i milijarde dolara? Razvoj drona 'Ingenuity' koštao je \(80 miliona ('Curiosity' čak \)2,6 milijardi!), a mnogi smatraju da bi se nešto takvo moglo napraviti za samo par hiljadarki. Da li je to tako?
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
22. marta 2021. u 06:07 UTC, kompanija 'GK Lansirne usluge'lansirala je raketu 'Sajuz-2.1a' / 'Fregat's rampe PU-6 kosmodroma Bajkonur. Misija se našla na prvim stranama iz dva razloga: prvo, jer je to bila rideshare misija sa ni više ni manje ni više nego 38 satelita i, drugo, zbog neobične boje koju je bacač ovom prilikom imao. Što se tiče prve tačke, glavni teret misije bio je južnokorejski satelit 'CAS500-1' za promatranje Zemlje. Reč je o satelitu od 500 kg koji je razvila KARI, južnokorejska svemirska agencija, sposoban za maksimalnu rezoluciju od 0,5 metra, smešten u heliosinhronu orbitu visine 500 km i nagiba od 97,4°. Potom je gornji stepen 'Fregat' manevrisao da bi postavio četiri japanska 'GRUS' satelita za promatranje Zemlje, teška po 80 kg, u orbitu od 590 km i 97,7º. Konačno, još jedan 'Fregatov' manevar je omogućio da se preostala 33 satelita postave u orbitu od 550 km sa nagibom od 97,6°.
Pročitaj više: Prvi plavo-beli 'Sajuz' lansirao 38 satelita iz 18 zemalja
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Istorija američkih istraživačkih rovera na Marsu je duga. I uspešna. Bez obzira što je jadni „Spirit“ definitivno izbačen iz stroja, njegov parnjak „Opportunity“ je još aktivan i zdrav. Ne treba da podsećam da bi u vreme njihovog lansiranja 2003. godine svako iz Nase bio presrećan da mu je neko garantovao da će roveri da funkcionišu makar 90 dana – „Spirit“ je radio 1944 dana, a „Oppotrunity“ radi evo već 2615 dana. Sada NASA planira njihovog naslednika, koji treba da sleti na Crvenu planetu u avgustu 2012. godine. Radi se o roveru „Curiosity“, koji će biti pet puta teži od „Spirita“. Biće veliki kao jedan (recimo) „Golf“.
Pročitaj više: Pre 10 godina: Kako će se „Curiosity“ spustiti na Mars?
- Detalji
- Napisao: Marino Tumpić
- Kategorija: Misije
Ipak se (o)kreće: Perseverance, prvi „drift“ na Marsu
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Dok je Nasin rover 'Perseverance' s pravom okupirao pažnju svetskih medija, kineska sonda 'Tianwen 1' je nastavila sa prilagođavanjem svoje orbite kako bi započela svoju naučnu misiju. Prioritet u ovoj fazi je početak fotografisanja zone sletanja rovera, smeštene u Utopia Planitia. 10. februara 2021. 'Tianwen 1' je postavljen u orbitu oko Crvene planete od 400×180.000 km i nagiba od 11,8°, s periodom od jedanaest dana. 15. februara u 9:00 UTC sonda je ponovo uključila svoj glavni motor potiska od 3000 njutna kako bi promenila nagib svoje orbite u polarnu nagiba od 87° s periastrom od oko 280 kilometara. Potom je 20. februara motor uključen na oko 100 sekundi kako bi smanjio apoapsis sa 180.000 na 59.000 km, smanjivši tako svoj period rotacije na samo dva dana.
Pročitaj više: 'Tianwen 1' poslao slike mesta sletanja svog rovera
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Misije
Došlo je vreme neprofesionalnih astronauta. Pruža se prilika svakome, pa i vama, barem teoretski, da odletite do Meseca i nazad na Zemlju. Japanski milijarder traži osam dobrovoljaca koji bi s njim leteli do Meseca svemirskim brodom Staršip.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
Kad bih ja imao brdo ₿ ili $$$, prvo bih smislio putničku misiju na Marsove satelite – neuporedivo je lakša i jeftinija od povratnog putovanja na Mars. Zanimljivo je da je do pre recimo desetak ili čak manje godina takva opcija često pominjana, jer NASA nije raspolagala budžetom i resursima za put na Crvenu planetu. A onda su se pojavili privatnici i Kinezi i sve se promenilo. Ali da vidimo kako bi – bar hipotetički – izgledala takva misija...
Pročitaj više: Kako bi izgledala misija s posadom na Fobos i Dejmos?
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Misije
Nasa je upravo objavila kompozitnu sliku dobijenu od 142 fotografije sa Mastcam-Z kamerom rovera Perseverance. 142 spojene fotografije obezveđuju pun krug, panoramu od 360° kratera Jezero na Marsu. Lepo možemo da vidimo obod (kalderu) kratera Jezero. Izvanredno!
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Misije
'Istrajnost' nam je upravo poslao niz slika koje automatski ulaze u istoriju istraživanja svemira. Nakon sletanja na Mars 18. februara 2021, 'Perseverance' je postao peti rover koji je stigao do Crvene planete. To je najnaprednije i najambicioznije vozilo na točkovima ikad poslato na površinu druge planete, a ujedno i kosmoplov koji je nosio najviše kamera za dokumentovanje svog sletanja (o tome sam već nešto napisao). I ne samo kamere, nosio je i mikrofon, koji nije prvi na Marsu, ali je prvi koji je uspeo da snimi zvuk vetra direktno iz atmosfere. Rezultat ovog audiovizuelnog prikaza je ogromna količina slika i videozapisa koji su polako pristigli s Marsa poslednjih dana do danas i objavljeni su u javnosti. Neki videozapisa su prosto spektakularni i kombinovani su radi stvaranja ovakvog umetničkog dela:
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
