Osiromašeni uran ne izaziva rak

Kako osiromašeni uran ne izaziva rak

MARKO RANČIĆ 04. 08. 2017. Fizika

Dosta se prašine diže u javnosti oko toga da su nas bombardovali uranom i da smo zbog toga poboljevali od raka. Cenjeni neuro-onkolog i bivši predsednički kandidat Prof. Dr. Danica Grujičić se slaže sa tim (uzevši o obzir da je Kurir valjano preneo intervju sa njom).

Zato sam rešio da napišem ovaj članak posle koga ću siguran sam biti prozvan izdajnikom i stranim plaćenikom (ovo drugo svakako i jesam).

Šta je radioaktivnost?

Celokupna materija oko nas sagrađena je od atoma. Atomi su dalje sagrađeni od elektronskog omotača i atomskog jezgra koje čine nukleoni, pozitivno naelektrisani protoni i neutralno naelektrisani neutroni. Dva i više nukleaona drži na okupu (poput super lepka) nuklearna sila. Ona je kratkog dometa u suprotnosti sa silom koja se trudi da rasturi jezgro, Kulonovom silom. Kulonova sila je odbojna sila koja nastaje između dveju čestica istog naelektrisanja (u ovom slučaju pozitivno naelektrisanog nukleaona – protona).

Što su atomska jezgra veća to su i nestabilnija. Što su atomska jezgra veća imaju veći broj protona a veći broj protona znači i sve jaču, odbojnu Kulonovu silu. Elementi kod čijih jezgara je Kulonova sila između protona jača od nuklearne sile između nukleaona zovu se radioaktivni elementi. Ti će elementi zračiti čestice kako bi dostigli konfiguraciju jezgara sa manjim brojem nukleona koja je stabilnija. Svi znamo da je zračenje ili radijacija opasna, ali da li je svako zračenje podjednako opasno?

Tipovi radiaktivnosti

U biti postoje tri tipa radioaktivog zračenja.

Alfa raspad pri kome se emituju alfa čestice odnosno jezgra helijuma (dva protona i dva neutrona). Alfa čestice spadaju pod ne naročito opasnu radijaciju zato što su alfa čestice relativno teške. Zaustaviće ih list papira ili površinski sloj kože. One su toliko teške da u vazduhu mogu preleteti najviše par cm pre nego izgube svu energiju. Jedini zdravstveni problem sa alfa česticama nastaje ako dođu u kontakt sa unutrašnjim organima (bilo plućima kroz vazduh ili bubrezima i sluokožom kroz hranu ili piće).

Pod beta radioaktivnim zračenjem podrazumeva se emisija elektrona iz jezgara atoma. Beta zračenje je nešto opasnije od alfa zračenja i može da izazove štetne posledice. Niskoenergetski beta zrak putuje par metera kroz vazduh dok visokoenergetski beta zraci mogu putovati i do desetak metara. Tanja plastika ili zaštitno odelo u potpunosti će vas zaštititi od beta zračenja.

Gama zračenje predstavlja skup visokoenergetskih fotona (delića svetlosti). Gama zračenje može da putuje kroz vazduh puno više od alfa i beta zraka i uglavnom su adekvatna zaštita od gama zraka olovni zidovi. Što bi rekao moj profesor fizike iz srednje škole: “Gde oni udare tu trava ne niče”.

Vreme poluraspada

Međutim nije samo način na koji se određeni izotop raspada reper za to koliko je taj izotop opasan. I brzina kojom se izotopi raspadaju igra važnu ulogu. U nuklearnoj fizici ovo je opisano vremenom poluraspada, odnosno, to je vreme za koje polovina od svog ukupnog radioaktivnog izotopa prođe kroz radioaktivni raspad.

Primer: Radioaktivni materijal X ima vreme poluraspada od milijardu godina, radioaktivni materijal Y od 30 minuta. Oba dva materijala se raspadaju na isti način (alfa, beta ili gama). Izotop Y je znatno opasniji zato što je za 30 minuta od kilograma radioaktivnog izotopa ostalo pola kilograma dok radioaktivnom materijalu X treba milijardu godina za tako nešto (te i da emituje istu količinu zračenja).

Uran

Uran ima dva važna izotopa, benigniji U238 koji ima vreme poluraspada od oko 4.5 milijarde godina i opasniji U235 koji ima vreme poluraspada od oko 700 miliona godina. Uran kakav se nalazi u prirodi je 0.71% U235 i 99.18% U238. Obogaćeni uran ima 3-40% opasnijeg U235 i ostatak U238. Oba izotopa urana imaju raspade alfa tipa (iste one čestice koje mogu preći u vazduhu nekoliko cm pre nego izgube svu energiju). Zbog same strukture jezgra U235 je pogodan za pravljenje oružija i dobijanje energije u nukearnim elektranama dok se U238 ne može tako jednostavno koristiti u tu svrhu.

Osiromašeni uran

Nakon što je gotovo sav U235 potrošen u nukearnim reakcijama preostalih 99.7% U238 i 0.3% U235 naziva se osiromašeni uran. Osiromašeni uran spada u jako slabo radioaktivne materijale zbog malog procenta U235 i velike količine U238. Alfa čestice koje se emituju u tim reakcijama su slabog dometa i opasnost postoji samo ako se velike količine osiromašenog urana unesu kroz hranu, vodu ili vazduh. Zato se i osiromašeni uran koristi za proizvodnju municije, oklopa, kao kontra teg u putničkim avionima tipa boing, čak i kao zaštita od zračenja (što je potvrdio i radiolog Dr Aleksandar Ivković, gospodin čiji me je i članak inspirisao da pišem o ovoj temi sa aspekta fizike).

Čemu onda priča o epidemiji raka?

Ako ta epidemija i postoji njeni uzroci se vešto kriju. Najlakše je prstom upirati u one (NATO) za koje svi znamo da su zlikovci i verovati da su oni krivi i za ovaj naš problem. Mnogo je lakše to nego pitati:

• Kakvu vodu pijemo?
• Kakav vazduh dišemo?
• Zašto u našim salamama nema mesa?
• Zašto je dozvoljeno da budemo otpad za nekvalitetnu hranu sa zapada, čak i za meso zamrznuto pre 30 godina?
• Da li nam je voće i povrće puno pesticida?
• Zašto se pregled magnetnom rezonancom rezerviše 2 godine unapred?
• Kakvih sve kancerogena ima u našem duvanu?

Ili čekajte dok ne upecate ovako nešto iz zatrovane reke i krivite NATO pakt za vaše probleme.

Vaša delikatesna večera, sveže upecana na Nišavi. Izvor simpsons.wikia