2.6.2025.
Do sada najprihvaćenija teorija, po kojoj su na Zemlju vodu donele komete, je posle analize podataka dobijenih sa sonde Rozete, počela da gubi argumente.
ESA-ina svemirska sonda Rozeta je na kometi Čurjumov – Gerasimenko pronašla veliku količinu vode, ali ta voda nije ona vrsta vode koja se nalazi na Zemlji. Voda sa ove komete je previše teška, sadrži više deuterijuma (izotop vodonika) od vode na Zemlji.
Mnogi naučnici veruju da je drevna Zemlja imala vodu kada je formirana, ali da je ona na vrućoj površini isparila, tako da je voda koja sada postoji na planeti došla iz nekog vanzemaljskog izvora.
foto:ESA
U Sunčevom sistemu postoje dva rezervoara kometa: Kojperov pojas, koji se nalazi odmah iza Neptuna i Plutona na udaljenosto od 30 – 50 AJ (AJ-rastojanje Zemlja-Sunce) i Ortov oblak, koji je mnogo dalje, čak na udaljenosti od 50 000 -100 000 AJ. Kojperov pojas i Ortov oblak sadrže ostatke primordijalne materije koja je sačinjavala praoblak od kojeg je nastao Sunčev sistem.
Halejeva kometa, snimak sonde Đoto- foto:ESA
ESA-ina kosmčka sonda Đoto je 1986. sa udaljeosti od oko 640 km od Halejeve komete ustanovila da je njena voda teža od Zemljine vode. Ova kometa dolazi iz Ortovog oblaka. NASA-ina kosmička sonda Dip Impakt je 2010. sa udaljenosti od 700km od komete Hartlei 2, koja dolazi iz Kojperovog pojasa, ustanovila da je njena voda ista kao Zemljina.
Kometa Čurjumov-Gerasimenko snimljena sa Rosete, 9.12.2014- foto:ESA
Voda Rosetine komete Čurjumov – Gerasimenko koja dolazi iz Kojperovog pojasa, ne da je teža od vode na Zemlji, nego je čak teža od Halejeve vode. To pokazuje da komete Kojperovog pojasa nisu uniformne.
U svakom slučaju, za sada, komete ne treba isključiti kao vodonoše, kao ni mogućnost da je Zemlja sačuvala nešto od svoje prvobitne vode u svojoj kori ili u ledu na polovima.
Detaljnije na: rosetta blog
| SVE JE FIZIKA Miša Bracić |
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
Komentari