Sateliti
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Sateliti
Već znamo dosta o tome kako se formiraju planete, ali formiranje meseca je potpuno drugačiji proces, i onaj sa kojim nismo toliko upoznati. Naučnici misle da razumeju kako je nastao najvažniji Mesec u našem Sunčevom sistemu (naš sopstveni), ali njegovo nasilno rođenje nije norma, i ne može objasniti veće sisteme meseca poput Galilejevih meseca oko Jupitera. Novo poglavlje knjige (koje je takođe objavljeno kao pre-print rad) Yuhita Shibaikea i Yanna Aliberta sa Univerziteta u Bernu raspravlja o različitim idejama koje okružuju formiranje velikih sistema meseca, posebno Galilejevih, i kako bismo ih jednog dana mogli razlikovati.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Sateliti
Jedina patuljasta planeta u asteroidnom pojasu Sunčevog sistema, Ceres (ili Cerera), danas je hladna, ali novo istraživanje otkrilo je da je u prošlosti bila domaćin dubokog, dugovečnog izvora energije koji je mogao da održava uslove pogodne za život, saopštila je američka svemirska agencija NASA.
Pročitaj više: Na Ceresu su postojali uslovi za život, otkrila NASA
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Sateliti
28. avgusta 1789. godine, pre tačno 236 godina, čuveni britansko-nemački astronom Vilijam Heršel je kroz svoj teleskop ugledao svetlu tačku u blizini Saturna. Ovaj trenutak je označio otkriće jednog od najfascinantnijih meseca u Sunčevom sistemu - Enceladusa.
Pročitaj više: Enceladus: Ledeni svet koji je promenio naše razumevanje Sunčevog sistema
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Sateliti
Koristeći Nasin svemirski teleskop Džejms Veb, tim predvođen Southwest Research Institute (SwRI) identifikovao je prethodno nepoznati mesec koji kruži oko Urana, proširujući poznatu satelitsku porodicu planete na 29. Otkrivanje je izvršeno tokom Veb posmatranja 2. februara 2025. godine.
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Sateliti
U najmračnijim i najhladnijim delovima polarnih područja direktno su posmatrani definitivni dokazi o postojanju vodenog leda na površini Meseca. Ova nalazišta leda su razdvojena i moguće je da su drevna. Na južnom polu većina leda je koncentrisana u kraterima dok je led severnog pola razuđen.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Sateliti
99,9% težine solarnog sistema čini Sunce mu njegovo! Preostala beda je podeljena na 8 kakvih-takvih planeta i čak 219 meseci, tj. satelita. Sledi beskonačna buranija sitnurije: kamenčina, leda i prašine koje niko normalan ne računa. 19 satelita je dovoljno veliko da ih je nekad u istoriji sopstvena gravitacila zaloptastila (moj novi astronomski izraz) i svi su pokriveni ledom sem naš Mesec i Ija. Sedam je masivnije od Plutona i Erisa. Ti meseci se fizički ne razlikuju od planeta patuljaka, ali se ne uklapaju u našu (IAU) definiciju jer se ne okreću direktno oko Sunca. Svi ti svetovi su zla boga čudni, a šampion čudnosti je Triton. O njemu ne znamo – ništa. Skoro.
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Sateliti
A 200-300 kilometara levo od tog kanjona nalazi se drugi, Vallis Schrödinger, dužine 302 kilometra, a to vam je kao od Novog Sada do Zagreba. U pitanju su, dakle, ogromne selenografske forme i nije čudo što upadaju u oči i sa velikih visina. Istina je, međutim, da se one nalaze sa druge,
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
