Sateliti
- Detalji
- Napisao: Igor Smolić
- Kategorija: Sateliti
Jedan od uslova neophodnih da bi se sa Zemlje moglo videti potpuno pomračenje Sunca je da prividni lik mladog Meseca biva jednak ili veći od lika Sunca. U sadašnjem trenutku evolucije sistema Zemlja – Mesec i samoga Sunca ovaj uslov je ponekad ispunjen, a kada to nije slučaj moguće je videti prstenasto pomračenje. Kada, gledano sa Zemlje, najveći mogući lik Meseca ne bude dovoljno veliki da zakloni najmanji mogući lik Sunca završiće se epoha potpunih pomračanja Sunca. Pitanje je zašto će se to desiti? I kada?
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Sateliti
Pazite sad: Mesečeva revolucija traje koliko i Mesečeva rotacija (tj. jedan krug Meseca oko Zemlje = jedan okret oko svoje ose), a rezultat te usklađenosti jeste da nam Mesec okreće uvek jednu istu svoju stranu. Iz ovoga možemo izvući logičan zaključak da sa Zemlje vidimo najviše polovinu ukupne površine Meseca i to samo kada je on pun. Ali, nije tako. Mi ponekad možemo da zavirimo i na drugu stranu Meseca i da prema tome vidimo ukupno više od polovine njegove površine.
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Sateliti
Lunarni mesec je vreme potrebno da Mesec prođe kroz sve svoje faze. Obično se meri od jednog do sledećeg mladog meseca. Taj vremenski period traje oko 29,5 dana. Ne može se preciznije reći jer je rastegljiv i stalno se menja, a menja se zato što se Mesec kreće po eliptičnoj orbiti pa se i rastojanje samog Meseca od planete stalno menja. Razume se da je onda i brzina kretanja Meseca promenljiva – shodno Keplerovim zakonima.
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Sateliti
Mesec je pre 4,5 milijarde godina obletao našu planetu na svega tridesetak hiljada kilometara visine (22,530 kilometara govore neki proračuni). Danas je petnaest i više puta dalje i u proseku nalazi se na visini od 385 000,6 kilometara (od središta Zemlje do središta Meseca). On od praiskonskih vremena stalno beži od nas.
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Sateliti
Zamislite da se jedne noći probudite, a na nebu nema Meseca iako bi trebalo da ga bude. Gotovo 4,5 milijarde godina on je tu sa nama, vrti se oko Zemlje, i onda nestane! Šta bi se dakle desilo? Zapravo, sem astronoma, njegov nestanak te noći bi malo ko primetio. Međutim, iako sasvim neprimetne, bar za nas ljude, posledica bi bilo.
- Detalji
- Napisao: Zoran Knez
- Kategorija: Sateliti
Za bliskog susreta s Jupiterovim mjesecom Ijom, NASA-ina svemirska letjelica Juno je dana....
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Sateliti
Broj poznatih prirodnih satelita pre neki dan se povećao za tri. To je objavio Centar za male planete Međunarodne astronomske unije 23. februara 2024. Radi se o satelitima dve planete: Urana i Neptuna i sada Uran ima 28 poznata meseca – jedan više nego do sada, a Neptun 16, tj. dva više nego do pre neki dan.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
