Šta se to dešava oko obližnje zvezde?
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Astronomija
Gledamo ono što se u našem solarnom sistemu dešavalo u prvih milijardu godina njegovog stvaranja. Planetezimali, asteroidi i komete su se sudarali i zasipali Zemlju, Mesec i druge unutrašnje planete. Svemirski teleskop Habl je snimio slične događaje u obližnjem sistemu oko zvezde Fomalhaut.
Vodič za posmatranje Meseca i Saturna
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Posmatranja
Uskoro nas očekuje lep nebeski susret Meseca i Saturna.
Tamne površine na Mesecu – u tradiciji
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Sateliti
Tamne površine na Mesecu, danas poznate kao mesečeva mora (maria), kroz istoriju su različiti narodi tumačili na simboličan, mitološki ili praktičan način, u skladu sa svojim kulturnim i posmatračkim tradicijama.
Istorija solarnog sistema
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Astronomija
Gledamo ono što se u našem solarnom sistemu dešavalo u prvih milijardu godina njegovog stvaranja. Planetezimali, asteroidi i komete su se sudarali i zasipali Zemlju, Mesec i druge unutrašnje planete. Svemirski teleskop Habl je snimio slične događaje u obližnjem sistemu oko zvezde Fomalhaut.
Veza na daljinu
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Galaksije
Ove dvije galaktike izgledaju bliske susjede: mala sjajna spiralna galaktika naizgled obigrava po rubu jedne puno veće spiralke, smrknutog i uznemiranog lica. Ali izgled zna varati! Koliko su njih dvije uistinu blizu jedna drugoj? Nebeski par predstavljen ovom Hubbleovom Slikom tjedna, zajedničkim je imenom poznat kao Arp 4, a nalazi se u zviježđu Kita.
Zakoni koji određuju našu sudbinu
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Ovaj članak će otkriti pet najupečatljivijih istina o pretnjama sa kojima se suočavamo i mogućim putevima koje čovečanstvo može izabrati u borbi za opstanak.
Zašto nam Mesec okreće uvek istu stranu?
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: MESEC
Mesec nam uvek prikazuje isto lice. Na Mesecu uvek vidimo iste kratere, ista “mora“ i iste konture pa se nameće pitanje: zašto je nikada ne vidimo drugu stranu Meseca? Odgovor leži u fascinantnom kosmičkom procesu koji se naziva „plimsko zaključavanje“ (tidal locking).
Ima li Titan zaista okean? Ili ne?
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Sateliti
Titan je najveći mesec planete Saturn i najveći je među 274 Saturnova meseca koja je poznato da kruže oko nje.
Ideje koje menjaju stvarnost: Razgovor sa Edvardom Vitenom
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Zamislite razgovor između dva fizičara teorije struna. S jedne strane je Brajan Grin, proslavljeni fizičar i komunikator nauke. S druge, Edvard Viten, čovek koga Grin predstavlja kao "opšte smatranog najvećim fizičarem naše ere". Viten, jedini fizičar koji je ikada dobio Fildsovu medalju, najviše priznanje u matematici, skromno odgovara: "Rekao si da me nećeš sramotiti." Upravo taj spoj briljantnosti i intelektualne iskrenosti postavlja scenu za interesantan dijalog. Iz tog razgovora izdvajamo nekoliko ideja – nekoliko prozora u um izuzetno produktivnog i intelektualno uticajnog teoretičara koji se suočava sa najdubljim misterijama kosmosa, ne sa arogancijom, već sa dubokim poštovanjem prema onome što još uvek ne znamo.
Pročitaj više: Ideje koje menjaju stvarnost: Razgovor sa Edvardom Vitenom
Brže od svetlosti
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Jedan od najpoznatijih principa u fizici je Ajnštajnova univerzalna granica brzine: ništa ne može putovati brže od svetlosti. To je ideja koju intuitivno razumemo. Kada bi Sunce iznenada nestalo, ne bismo to primetili odmah. Prošlo bi osam minuta pre nego što bi tama zavladala i pre nego što bi Zemlja odletela u svemir. Ovaj princip lokalnosti – ideja da se uticaji šire od mesta do mesta, a ne trenutno – temelj je moderne fizike.
Strana 53 od 659
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
