Fizika
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Fizika
Početkom pedesetih, sa „Sputnjikom“ i programima „Vostok“ i „Mercury“, ljudi su počeli da upoznaju Zemlju i iz treće dimenzije. Sve misije su dospevale u tzv. Nisku orbitu oko Zemlje (LEO). Vremenom, sa programom „Apollo“ i deep-space misijama sa automatskim letilicama (poput misija „Voyager“ i sl.), započeta su putovanja i dalje, ka Mesecu i drugim planetama Sunčevog sistema.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Fizika
Pre više godina otac i ja smo napisali veliku enciklopediju o nekim velikim prnalascima i otkrićima koja su zasigurno uticala na pravac razvoja naše civilizacije. Knjigu smo podelili u dva toma, a svaki od njih na poglavlja posvećena kosmosu, fizici, matematici, hemiji, elektrotehnici, istoriji Zemlje, geografiji, antropologiji, nekim interesantnim pronalascima, itd. Pošto smo se sami finansirali našli smo sredstva za štampanje samo prvog dela knjige i ona se i sad može kupiti na sajtu. Druga knjiga nikad neće ugledati svetlost dana. Zato povremeno na ovaj način prenesem neku priču da ih bar neko pročita i ne ostanu neispričane.
- Detalji
- Napisao: Vladimir Kerleta
- Kategorija: Fizika
Iako zvuči čudno, prema današnjim naučnim saznanjima, zamisliv je i brži način putovanja informacija van sunčevog sistema, nego što je radijski.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Često se zaboravlja da su prvi veštački objekti koji su napustili Sunčev sistem, i koji su otišli mnogo dalje od celokupnog NASA hardvera - radio talasi zemaljskih emitera
Pročitaj više: Prvi veštački objekti koji su napustili Sunčev sistem nisu letelice
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Fizika
Inspirisan nikad dovoljno čestim pričama sa omiljenom mi čestičarkom dr Jelenom Maljković-Schrödinger, shvatio sam o čemu danas treba da pišem. O elektronima!
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Fizika
Svi smo pročitali da su „Junonini“ solarni paneli „majstori“ za konvertovanje solarne energije u struju. Ako su tako dobri na 800 miliona kilometara, kakvi li bi bili tek ovde na Zemlji? Ipak, znamo da ih ni (naj)bogati Amerikanci ne koriste na svojim rančevima. Zašto?
Pročitaj više: Mogu li ’Junonini’ solarni paneli da se iskoriste na Zemlji?
- Detalji
- Napisao: Ivan Stamenković
- Kategorija: Fizika
Doplerov efekat je veoma važna pojava u fizici, koja je veoma zanimljiva i važna i astronomima. Reč je o tome da frekvencija mehaničkog ili elektromagnetnog talasa ima drukčiju vrednost koju zapaža prijemnik u odnosu na vrednost koju emituje predajnik, ako se se izvor i prijemnik kreću jedan u odnosu na drugog.
- Detalji
- Napisao: Petar Grujić
- Kategorija: Fizika
Pod strukturom nekog fizičkog sistema podrazumevamo raspored njegovih gradivnih elemenata. Šta se pod ovim poslednjim podrazumeva mora se unapred definisati. Kada se radi o svemiru, za osnovni element uzimamo galaksije poput naše (Galaksija). Strukt
ura zavisi od vrste interakcije između elemenata. Sistem bez inter-akcije nema strukturu, kao što je, približno slučaj sa gasnim helijumom, na pr. Najjednostavnija struktura nepokretnih elemenata koji se međusobno odbijaju (repulzivna sila) bila bi ona gde se elementi nalaze na rogljevima kocke, tzv kubna rešetka, kakvu ima, na pr. kuhinjska so (NaCl).
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Fizika
Šatlovi ne lete od leta 2011. Iako je izvedeno 135 lansiranja, danas se čini kao da je sve to bilo pre sto godina. Ipak, neka nam posluže za jedan mali misaoni experiment.
Pročitaj više: Odakle bi bilo lakše lansiranje spejs-šatlova: sa ekvator ili sa planina?
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Fizika
Različite misije u blizini Zemlje koriste različite orbite. Njihove visine, nagibi, ekscentriciteti i periodi okretanja se pažljivo proračunavaju i održavaju.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
