Fizika
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Fizika
Znamo šta se dešavalo u 40 milijarditom delu sekunde nakon Velikog praska, šta se dešava u jezgrima zvezda, kako nastaju crne rupe, kako se energija pretvara u materiju, kako nastaje masa i kako se masa pretvara u energiju, koji su najsitniji delovi materije, definisali smo sile. Ali, nemamo ništa, ni matematiku kojom možemo da predstavimo šta je unutar ili iza singularnosti.
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Fizika
Nauka je fantastična: otkriva i ono što smo još do pre nekoliko godina smatrali da je nemoguće otkriti, ili ono što nismo ni slutili da postoji, ili ako i postoji, postoji samo u veoma bujnoj mašti, a često je skriveno daleko i duboko u tami svemira u haotičnim strujanjima divljih vetrova gigantskih oblaka gasa i prašine.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Fizika
Kao sve planete u kosmosu, i Zemlja se pokorava prvom Keplerovom zakonu: svaka planeta putuje po elipsi u čijem se jednom od fokusa nalazi Sunce. Kakva je ta elipsa po kojoj se kreće Zemljina kugla? Koliko li se razlikuje od kruga?
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Fizika
U zavisnosti od toga koju skalu razmera posmatramo, kosmos nam izgleda veoma različito. Neke su nam razmere nepojmljive kada ih posmatramo u okviru nama prihvatljivih dimenzija. Ljudska bića se osećaju prijatno i lako shvataju svoju okolinu u okvirima koji se kreću od nekoliko milimetara pa do nekoliko stotina metara, jer su to razmere sa kojima se svakodnevno kreću. Van njih, naš mozak često ne ume pravilno da rezonuje.
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Fizika
Detektori gravitacionih talasa, Virgo i LIGO su 1. aprila 2019. kao globalna opservatorija započeli novi, treći ciklus posmatranja (O3), u trajanju od godinu dana, koje će dopreti dublje u svemir nego prethodna dva.
Pročitaj više: Virgo i LIGO, detektori gravitacionih talasa su ponovo uključeni
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Fizika
Evopska južna opservatorija je upravo objavila da će 10. aprila 2019. održati konferenciju za štampu na kojoj će predstaviti revolucionarni rezultat projekta Event Horizon Telescope (EHT).
Pročitaj više: Najava otkrića projekta Event Horizon Telescope
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Fizika
Već duže od tri decenije u literaturi se susrećemo sa ovim terminom nerazumljivim laicima. Kakvo vreme vlada u kosmosu? Radi se zapravo o terminu koji nema veze sa vremenom u Zemljinoj atmosferi ali su konceptualno bliski. U oba slučaja glavni motor je – Sunce.
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Fizika
Stiven Vajnberg, teorijski fizičar, i nobelovac, u svojoj knjizi Prva tri minuta, je još 1977. godine napisao da je „potreba praćenja istorije svemira sve do njenih početaka neodoljiva“. „Od početka moderne nauke u šesnaestom i sedamnaestom veku, fizičari i astronomi su se uvek iznova vraćali na problem porekla svemira.“
Pročitaj više: Šta nam elementarne čestice mogu reći o svemiru?
- Detalji
- Napisao: Milan Milošević
- Kategorija: Fizika
Samo negde daleko u prostor-vremenu, daleko od svih gravitacionih polja, tamo gde je prostorvreme potpuno ravno časovnici otkucavaju normalnim tempom.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Tela koja padaju pod dejstvom sile Zemljine teže kreću se vertikalno nadole. Sila teže ili gravitacija privlači tela ka Zemljinom jezgru. Tela, bez obzira na svoju masu i veličinu, koja su istovremeno puštena da vertikalno padaju nadole sa iste visine istovremeno udaraju u tlo. To je prvi dokazao Galileo Galilej kada je sa krivog tornja u Pizi pustio 2 kugle da slobodno padnu. Kugle su bile iste veličine, a različitih masa....
Pročitaj više: PROJEKAT: Bestežinsko stanje u liftu koji slobodno pada
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
