Fizika
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Fizika
Jedan od osnovnih zakona fizike, koje je Ajnštajn postavio pre više od 100 godina, jeste da postoji krajnja brzine, preko koje ništa ne može da se kreće. Brzina svetlosti. Ta maksimalna brzina, 299.792.458 m/s, je brzina kojom sve čestice bez mase putuju kroz vakuum svemira. Ako imaju masu, mogu se samo približiti (ali nikada dostići) tu brzinu. Maksimala brzina kretanje kroz sredinu koja nije vakum, manja je od brzine svetlosti u vakumu.
Pročitaj više: Tkanje univerzuma se širi nadsvetlosnom brzinom
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Fizika
Taman kad smo mislili da smo nešto ukapirali o ustrojstvu vaseljene i kako ona radi, 70-ih godina je započeo haos koji se do danas ne miruje.
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Fizika
Ideja o vorp (engl. warp) pogonu koji omogućava svemirskim brodovima da putuju brže od svetlosti nije nova. Srećemo je u naučno-fantastičnim filmovima. Najpoznatija je scena kada kapetan u Zvezdanim stazama (Star Trek) zada komandu Engage ili Execute, i brod poleti nadsvetlosnom brzinom. Zapravo brod se ne ubrzava, nego se prostor-vreme deformiše i širi brzinom većom od brzine svetlosti noseći brod sa sobom. Ograničenje brzine svetlosti važi za kretanje materije kroz prostor, ali ne i za širenje prostor-vremena.
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Fizika
Po prvi put astrofizičari su upotrebili veštačku inteligenciju (VI) za stvaranje složene 3D simulacija univerzuma. Rezultati se dobijaju brzo i tačno iako autori nisu sasvim sigurni kako sve to funkcioniše.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Fizika
Pre mnogo vekova, drevni naučnici su pokušavali da savladaju alhemiju, odnosno tajanstvene procese pretvaranja olova u zlato. Vremenom je shvaćeno da su se alhemičari bavili “ćoravim poslom” (iako savremena hemija leži na mnogim otkrićima upravo tih alhemičara), ali savremeni naučnici su uspeli da reše tajnu jedne još neverovatnije transformacije: pretvaranja ugljenika, osnovnog sastojka života na planeti, u dijamante.
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Fizika
Postoje pouzdani dokazi da je većina materije u našem univerzumu tamna i da je ne može opisati Standardni model fizike čestica. Postojanja tamne materije je neupitno jer potiče iz astrofizičkih i kosmoloških posmatranja izvršenih u različitim razmerama i epohama našeg univerzumu. Na primer, pozadinsko mikrotalasno zračenje ili rotacije galaksije uključuje veoma različitu fiziku i periode u evoluciji našeg univerzuma, ali oboje zahteva da se oko 75% sadržaja materije univerzuma sastoji od hladne, nebarionskebarionske, tamne materije.
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Fizika
Kada pogledamo u noćno nebo, šta vidimo? Zvezde, Mesec, po neku planetu ali najveći deo je potpuno mračan. Ako se zamislimo, ne bi trebalo da je tako. U našoj galaksiji ima oko 200 do 400 milijardi zvezda, a u vidljivom svemiru 200 milijardi galaksija. Zar ne bi trebalo da noćno nebo ne bude mračno.
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Fizika
Nasilni sudari čudovišnih objekata, kao što su crne rupe i neutronske zvezde dobuju po tkivu univerzuma, stvarajući gravitacione talase. Ljudi su tokom većeg dela istorije bili nesvesni te nebeske tutnjave. Od skora nam se otvorilo još jedno čulo.
Pročitaj više: Interaktivni infografik izvora gravitacionih talasa
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Fizika
Baterija koja se sama napuni kada se isprazni, i pri tome njen životni vek, tokom koga se sama dopunjava kada se isprazni, može trajati vekovima, nije naučna fantastika nego moguća stvar.
Pročitaj više: Samopunjive dijamantske baterija koje traju decenijama
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Fizika
Biti astronaut nikad nije bilo lako. Iako je to danas mnogo manje opasno zanimanje nego u prošlosti, muškarci i žene posvećeni osvajanju kosmosa znaju da tokom misije postoji mnogo stvari koje bi mogle poći kako ne treba. Ali od svih opasnosti postoji jedna koja obično ostaje neprimećena a koja je uprkos tome prisutna u svakoj misiji. Mislim na zračenje.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
