Fizika
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Fizika
U svetu postoji oko 450 nuklearnih reaktora koji obezbeđuju oko 10% svetske proizvodnje električne energije, odnosno oko 4% ukupne svetske proizvodnje energije.
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Fizika
Kada se i poslednja zvezda ugasi svemir će postati prazno mesto bez svetlosti, aktivnosti i života. Crne rupe će progutati sve, ali će i one na kraju ispariti, prostor će se toliko proširiti da se zaostale čestice neće susretati i neće biti nikakve interakcije ni aktivnosti. Da li je baš tako? Odgovore daje tekst u časopisu The Conversation čije najvažnije delove prenosimo.
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Fizika
Prognozira se da će 25.solarni ciklus dostići vrhunac u julu 2025. godine kao relativno slab ciklus, sličan 24. solarnom ciklusu. Međutim broj sunčevih pega u proteklih 15 meseci nadmašuje prognozu. Mesečna vrednost na kraju decembra 2021. bila je više nego dvostruko veća od prognoze, i najveća u više od poslednjih 5 godina.
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Fizika
Ovo je tekst o jednom paradoksu koji možda ukazuje na ograničenje našeg uma. Trubu je osmislio italijanski fizičar i matematičar Toričeli (1608-1647), najpoznatiji po otkriću uređaja za merenje atmosferskog pritiska, barometra.
- Detalji
- Napisao: Ivan Stamenković
- Kategorija: Fizika
Nekoliko reči o tome koliko se brzo elektron kreće oko atomskog jezgra
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Fizika
O vorp (engl. warp) pogonu koji bi omogućio svemirskim brodovima da putuju brže od svetlosti pisali smo pre pola godine ovde. Brod deformiše prostor-vreme ispred sebe, a širi iza sebe, i time smanjuje rastojanje do odredišta, a povećava od polazišta. Pogon koji deformiše prostor-vreme postoji u teoriji ali ne i u praksi zbog nepostojanja negativne energije. Ali izgleda da je došlo do pomaka napred.
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Fizika
Kod mene u stanu ima strašno puno prašine. Mislim, obrišem je sa police, a već posle nekoliko minuta vidim nove primerke kako se talože. Vremenom sam naučio da prašine zapravo ima svuda, sem u nekim laboratorijama u kojima postoje posebne procedure i timovi ljudi koji se brinu da svako zrnce izbace napolje. Čitao sam negde da je Stiv Džobs klečao u jednoj takvoj svojoj laboratoriji i lupom tražio zrnca prašine da bi posle izgrdio spremačice ako neku trun uspe da nađe. Dakle, prašina je napast koju neki rešavaju tako što dignu ruke od nje.
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Fizika
Kada bi Zemlju smanjili na veličinu jabuke, zona u kojoj se odvija život jedva bi odgovarala debljini ljuske. Unutar ovog sloja, debljine 20km, od dna okeana do niže atmosfere nalaze se svi elementi koji omogućavaju život na Zemlji.
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Fizika
Objavljen je treći katalog gravitaciono-talasnih tranzijentnih izvora (GVTC-3).
Pročitaj više: Grafička tabela svih događaja gravitacionih talasa otkrivenih od 2015.
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Fizika
Kada je u pitanju vasiona, najveće od svih pitanja, za koje nemamo odgovor je: kako je vasiona nastala? Danas zahvaljujući savremenim teleskopima, novim teorijama i računarskim simulacijama smo bliže odgovoru, ali je pitanje da li ćemo doći do zadovoljavajućeg odgovora.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
