Fizika
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Fizika
U Nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor u Kaliforniji naučnici su sa 192 lasera obasjali sa svih strana zlatnu kutijicu u kojoj se nalazio vodonik. Zlato se istopilo u plazmu na visokoj temperaturi koja emituje rendgenske zrake. Pritisak tih zraka sabio je vodonik kome je temperatura narasla na milione stepeni te je konačno došlo do delimične fuzije vodonika u helijum uz oslobađanje energije.
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Fizika
Svemir u trenutku nastaka
Ovo je vrlo zanimljivo pitanje. Zapravo sve u vezi nastanka svemira spada u najznačajnija i najzanimljivija pitanja koja postoje. Sam proces dolaska do odgovora ima istoriju dugu više od jednog veka – ako ne računamo na razne pretpostavke koje su postavljane još u rano vreme, tj. od starih Grka.
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Fizika
Ovako: uzmete 600 miliona tona vodonika i termički ga obradite na oko 10 miliona stepeni ili više. Posle kuvanja ostane vam 596 miliona tona helijuma, a ostalo, 4 miliona, ispari. Mislim, to što ispari je suva energija. Tako je bar u Suncu. Sunce svake sekunde isporuči u prostor toliku energiju od koje samo delić, nekoliko milijarditih delova, dospe do Zemlje i od te energije mi živimo. Mi, čitav živi svet planete.
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Fizika
Dok je pažnja zemaljskih astronoma usmerena prema malo vidljivoj kometi C/2022 E3 (ZTF), koja će 1. februara proći pored Zemlje na udaljenosti od oko 42 miliona km, u svoj perihel oko Sunca ulazi kometa 96P/Machholz.
- Detalji
- Napisao: Neđeljko Jeknić
- Kategorija: Fizika
Šta o Univerzumu otkriva 50 detektovanih događaja gravitacionih talasa.
Pročitaj više: Udruženi gravitacioni detektori LIGO-Virgo-KAGRA
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Adrian Jelić, učenik STŠ, Slatina, poslao je svoj rad:
ELEKTROMAGNETSKI VALOVI
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Zašto džinovske planete rotiraju mnogo brže od terestričkih (čvrstih poput Zemlje) planeta u Sunčevom sistemu?
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Fizika
... Ali ludnica tek počinje. Pazite, imate jezgro atoma i elektron koji obilazi oko njega, ali u tom svom kretnju elektron se nalazi na mnogo mesta – istovremeno. Još jednom: u istom momentu je na mnogo mesta (što je odlično jer da nije tako, kaže Kaku, kosmos bi se dezintegrisao). U tom svom plesu elektron formira elektronski oblak. E sad ovde nastaje prava magija, veća od bilo koje druge opisane u najfantastičnijim romanima.
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Fizika
Kad pogledamo zvezde na noćnom nebu ne vidimo nikakve zrake koji izviru iz njihovih središta, ali ipak često crtamo zvezde sa tim kracima. I simbol zvezde je šiljat. Interesantno u tome je što takvi zraci uopšte ne postoje – iako se i na fotografijama vide.
Pročitaj više: Otkud oštri, šiljati zraci na fotografijama JWST?
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Fizika
Da bi se nosio sa eksponencijalnim rastom podataka koji će ubrzano nastaviti da se povećavaju zbog kvantnog računarstva, digitalizacije i sličnih stvari metrički sistem posle tri decenije dobija svoje prvo ažuriranje. Istovremeno, ova količina podataka počinje da se približava najvišem opsegu prefiksa koje trenutno koristimo.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
