Fizika
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Fizika
To pitanje je, kažu kosmolozi, i važno i zanimljivo. Spada u ona na koja odgovor nije jednostavno i lako dati uprkos svom nakupljenom znanju nauke zadnjih vekova. Samo pitanje govori o nivou ljudskog znanja i spoznaje prirode, jer sve do pre jednog veka ono je bilo toliko besmisleno da nije ni moglo biti postavljeno. To je je kao kada biste nekog pitali kojom bojom raste trava. Besmisleno.
- Detalji
- Napisao: Milan Mijić
- Kategorija: Fizika
Takozvana kosmološka „osa zla“ ili razlika temperatura dve polulopte neba
| Poslednjih godina po astronomskim člancima, sajtovima, predavanjima, i forumima može da se vidi i čuje fraza „osa zla.“ Ime zvuči tabloidno i kvazinaučno i bilo bi lepo ako bismo prestali da ga koristimo (što teško ide). Sama tema koja se krije iza tog naziva je međutim interesantna. |
Izvor: https://sci.esa.int/
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Fizika
U ovom prikazu, probaćemo da bar donekle predstavimo rad i vizije američkog umetnika Donalda E. Davisa (1952). Ovaj neverovatni kreator je radio i sarađivao sa brojnim američkim i međunarodnim timovima, poput recimo Američkog geološkog društva (USGS), gde je za potrebe njihovog Astrogeološkog odseka pravio mape i 3D modele Meseca i ostalih planeta, koristeći u svojim radovima brojne filmove i snimke njihovih površina koje su pribavljale brojne svemirske sonde i teleskopi.
- Detalji
- Napisao: Jozef Šuštar
- Kategorija: Fizika
Već nekoliko dana je aktivnost Sunca velika i ono često izbacuje velike količine materijala. Šanse da neki oblak čestica pogodi Zemlju i izazove jaku auroru su prilično velike. Pratim prognoze koje kažu da će u noći između 10. i 11. maja ta šansa biti velika. Poklopile su se i druge važne stvari: vedro je i nema mesečine. Nešto pre ponoći vidim da se aurora jako spustila prema jugu. Pakujem se i odlazim severno od grada, nekih pet minuta vožnje, na uobičajeno mesto za posmatranje severnog i istočnog dela neba.
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Fizika
Godine 2023. solarna energija je činila tri četvrtine u u povećanju kapaciteta obnovljivih izvora širom sveta. Najveći deo ovog rasta dogodio se u Aziji, EU i SAD, nastavljajući trend uočen tokom protekle decenije.
- Detalji
- Napisao: Ivan Stamenković
- Kategorija: Fizika
Uvod u priču
O teorijama relativnosti – specijalnoj i opštoj – više puta se pisalo u „Astronomskom magazinu“, pa su mnogi pojmovi i pojave u vezi sa njima čitaocima već poznati: redosled događaja, invarijantnost brzine svetlosti, kontrakcija dužine, dilatacija vremena, relativistička masa, paradoks blizanaca samo su neki od njih. Ipak, nigde nije eksplicitno objašnjeno šta je to što ove dve teorije čini takvim da im pripisujemo imenicu „relativnost“. Ovaj tekst baviće se jednim zapostavljenim pristupom tim teorijama – objasniće zašto ove teorije imaju atribut relativnosti.
Pročitaj više: Šta je to što je relativno u teorijama relativnosti
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Fizika
Pre stojednu godinu, tačnije do 7. novembra 1919. God. Albert Ajnštajn nije bio poznata ličnost. Bio je profesor u Berlinu, poznat naučnicima, intelektualcima, posebno dobro Milevi Marić od koje se već bio razveo i rođaci sa kojom će se uskoro oženti - ali ne i svetu.
Pročitaj više: Najstariji i najnoviji dokaz ispravnosti opšte teorije relativnosti
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Fizika
Pročitaj više: Pitanje: Koliko je svemir bezbedan za putovanje
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Fizika
Svi bi želeli da na Mars stignu što pre. Jer, put do ove planete je opasan i skup pa je bolje da traje što kraće. Na tom putu astronaute šiba opasno kosmičko zračenje koje može drastično da im smanji dužinu života. A tu su i solarne bure koje mogu sasvim da onesposobe putovanje. Zato je bolje da se tamo stigne što pre. Koliko traje takvo putovanje?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
