Fizika
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Fizika
Dok smo u prethodnom tekstu razmotrili kako entropijska ograničenja - nedostatak dovoljne količine korisne energije - mogu da spreče razvoj inteligentnog života oko M patuljaka (crvenih patuljaka), postoji još jedan fascinantan argument o tome zašto tehnološke civilizacije možda nisu uobičajene u univerzumu - i ovaj put se odnosi na zvezde sličnije našem Suncu.
Pročitaj više: Carrington događaji: Kako solarne oluje mogu da resetuju civilizacije
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Fizika
Nobelovu nagrada za fiziku za 2025. godinu, za otkriće makroskopskog kvantno-mehaničkog tunelovanja i kvantizacije energije u električnom kolu, Kraljevska švedska akademija nauka dodelila je...
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Fizika
M patuljci, poznati i kao crveni patuljci, su najčešći tip zvezda u našoj galaksiji. Čine oko 75% svih zvezda u Mlečnom putu, žive izuzetno dugo - hiljade milijardi godina - i imaju stabilne zone nastanjivosti oko sebe. Na prvi pogled, deluju kao idealni kandidati za hosting vanzemaljskog života. Međutim, postoji jedan fundamentalan fizički princip koji možda čini ove zvezde nepogodnim za razvoj složenih, inteligentnih civilizacija: entropija.
Pročitaj više: M patuljci i entropija: Zašto ne mogu da podrže inteligentni život
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Fizika
Mnogi od nas su naučili da je entropija jednostavno mera nereda ili haosa. Soba postaje neuredna, šolja čaja se hladi, zgrade se vremenom urušavaju – sve su to primeri entropije na delu. To je jednostavna i intuitivna ideja. Međutim, ova definicija jedva da zagrebe površinu jednog od najfundamentalnijih zakona prirode, koncepta koji upravlja samim postojanjem života, nezaustavljivim protokom vremena i konačnom sudbinom celog kosmosa.
Pročitaj više: Entropija: Istina o životu, vremenu i sudbini univerzuma
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Fizika
Gravitaciona sočiva, koje je prvi predvideo Albert Ajnštajn nastaju kada masivni objekti poput galaksija i jata galaksija iskrivljuju prostor-vreme oko sebe. Kada se masivni objekat u prvom planu poravna sa galaksijom u pozadini, svetlost iz galaksije u pozadini se savija dok se kreće kroz iskrivljeni prostor-vreme na putu do naših teleskopa.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Fizika
Kad se jedan neutron u atomskom jezgru raspadne, raspadne se na jedan proton, jedan elektron i jednu fantomsku česticu - neutrino. Ime toj novoj čestici nadenuo je genijalac Enriko Fermi 1933. godine. Navedeni događaj se naziva radioaktivno beta zračenje. Merenja vršena od tada pa sve do šezdesetih godina XX veka potvrdila su da na osnovu Zakona o održavanju energije pri reakcijama pojedinih raspada 'beži' jedna čestica koju je teško uočiti, jer nema naelektrisanje, bez dimenzija je i bez mase, a kreće se brzinom svetlosti.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Jedan od najfascinantnijih aspekata potrage za životom u univerzumu je mogućnost da život postoji na mestima koja na prvi pogled deluju potpuno nepogodno. Nedavna istraživanja su otkrila da kosmički zraci, visokoenergijske čestice koje putuju kroz svemir, mogu zapravo da pomognu mikroskopskom životu da preživi skrivajući se ispod ledenih površina svetova poput Evrope ili Enceladusa. Ovo otkriće menja naše razumevanje o tome gde život može da postoji i otvara nove mogućnosti za astrobiologiju.
Pročitaj više: Kosmički zraci mogu podržati život ispod leda na udaljenim svetovima
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Fizika
Od dalekih promenljivih zvezda i galaksija do asteroida koji jure kroz Sunčev sistem, opservatorija Rubin otkriva svoje prve slike i oživljava noćno nebo kao nikada do sada.
Pročitaj više: Video pregled prvih slika opservatorije Vera C. Rubin
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Fizika
Prema modelima u lokalnom svemiru nedostaje više od jedne trećine materije koja čini zvezde, planete, galaksije, život.
Pročitaj više: Otkrivanje „nedostajuće” materije u međugalaktičkom prostoru
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Fizika
Centar za astrofiziku Harvard i Smitsonijan (CfA) je koristeći kratke, brze radio bljeskove (Fast Radio Bursts - FRB) iz udaljenih galaksija identifikovao nedostajuću materiju Univerzuma.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
