Fizika
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Neverovatne priče iz sveta fizike i astronomije
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Stvarnost je daleko čudnija nego što nam se čini. Čak čudnija nego što možemo da zamislimo. Treba da budete naučnik, filozof ili umetnik da bi ste mogli samo da naslutite koliko je stvarnost čudna i neobična. U nedavnom razgovoru, fizičari Brajan Koks i Nil deGras Tajson zaronili su u neke od najneverovatnijih koncepata moderne nauke, otkrivajući da se univerzum ponaša na načine koji prkose logici.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Na kraju, u dalekoj budućnosti, ostaće samo stare, crvene, prigušene zvezde koje će tinjati bilionima godina. Ali i one će se na kraju ohladiti i zgasnuti, ostavljajući iza sebe mračan, hladan i prazan kosmos. Ova slika tihog, postepenog nestajanja svetlosti potpuno je drugačija od popularnih predstava o apokaliptičnom „kraju sveta“. Dok se svetla budu gasila zvezdu po zvezdu, sama struktura galaksija, tih zvezdanih gradova, prolaziće kroz sopstvenu nasilnu transformaciju.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Svaka generacija misli da je posebna. To je osećaj koji se ponavlja kroz istoriju. Ali šta ako ovog puta stvarno jeste drugačije? Prema skorašnjim analizama, mi koji živimo danas zaista se nalazimo na pragu jedinstvenog perioda u ljudskoj evoluciji.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Svuda oko nas dokle nam pogled doseže nalazi se hiljade triliona milijardi objekata. Možda ovaj broj nije pravilno i najpametnije napisan, ali shvatate: ima mnooogo tela svuda oko nas, naročito na nebu. Na nebu vidimo galaksije, planete, satelite, zvezde, a znamo da su tu negde i crne rupe i magline i oblaci gasova. Od čega je sve to? Fizičari govore da je svet, bar što se sastavnih dolova tiče, mnogo jednostavniji nego što nam se na prvi pogled učini.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Svetom fizike nedavno je odjeknula vest koja deluje monumentalno: naučnici su možda konačno, posle skoro 100 godina potrage, otkrili tamnu materiju. S obzirom na to da se veruje da ova misteriozna supstanca čini oko 85% sve materije u univerzumu, ovakvo otkriće bi predstavljalo jednu od najvećih prekretnica u istoriji nauke. Potraga koja traje decenijama mogla bi biti završena.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Skoro čitav vek traje lov na kosmičkog duha. Još od tridesetih godina prošlog veka, kada je astronom Fric Cviki (Fritz Zwicky) primetio da se galaksije kreću prebrzo da bi ih sopstvena vidljiva masa držala na okupu, čovečanstvo je suočeno sa zagonetkom koja proganja generacije astronoma – tamnom materijom. Cviki je teoretisao o postojanju nevidljive skele koja svojom gravitacijom oblikuje kosmos. Paradoks je u tome što tamna materija čini najveći deo mase univerzuma, a ipak je potpuno nevidljiva, jer ne emituje, ne apsorbuje niti reflektuje svetlost.
Pročitaj više: Posle 100 godina misterije otkrivena tamna materija?
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Kada pomislite na univerzum, verovatno zamišljate beskrajno prostranstvo ispunjeno zvezdama, galaksijama i planetama. Međutim, sve što možemo da vidimo – svaka zvezda, svaka planeta, pa i mi sami – čini samo mali deo, oko 15%, ukupne materije u kosmosu. Šta čini onih preostalih, misterioznih 85%? To je jedno od najvećih pitanja u nauci, a čini se da su astronomi upravo dobili prvi pravi nagoveštaj odgovora.
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Fizika
Često čujemo frazu „Spasimo planetu“. To je plemenit cilj, ali prema astrofizičaru Nilu de Gras Tajsonu, on je zasnovan na pogrešnoj premisi. Zemlja je, kako ističe, neverovatno otporna. Preživela je sudare sa proto-planetama veličine Marsa i bezbrojne druge kosmičke kataklizme. Život na njoj, međutim, mnogo je krhkiji. Pravo pitanje nije hoće li planeta preživeti, već hoćemo li mi.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
