Fizika
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Dozvolite da vam postavim jedno prilično neprijatno pitanje. Upravo u ovom trenutku, pre tačno 200 godina, na svetu je postojala osoba koja je bila apsolutno najslavnija na planeti. Svi su znali njeno ime. Kraljevi su joj se klanjali, pesnici su pisali ode o njenoj veličini, a deca su o njoj učila u školama kao o nekom ko je promenio tok istorije
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Fizika
Kolaboracija LIGO–Virgo–KAGRA je objavila novi, precizniji test Ajnštajnove opšte teorije relativnosti koristeći do sada najjasniji zabeleženi signal gravitacionog talasa, GW250114. U svim sprovedenim testovima, posmatranja su u potpunosti saglasna sa teorijskim predviđanjima.
Pročitaj više: Teorija opšte relativnosti prolazi test gravitacionog talasa
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Opšte je poznata činjenica da je ogroman deo našeg univerzuma, oko 68%, sačinjen od misteriozne "tamne energije" koja uzrokuje ubrzano širenje kosmosa. Uprkos njenoj dominantnoj ulozi, zapanjujuće je koliko malo zapravo znamo o njenoj fundamentalnoj prirodi i poreklu. Ona ostaje jedna od najvećih zagonetki moderne astrofizike, detektivska priča kosmičkih razmera.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Tamna materija je jedna od najvećih misterija kosmosa. Ona je nevidljiva, ali čini dominantan deo univerzuma. Iako je ne možemo direktno videti, njen uticaj je svuda oko nas. Sada, zahvaljujući Svemirskom teleskopu Džejms Veb, imamo najdetaljniju mapu tamne materije ikada napravljenu, koja otkriva njen dubok uticaj na sve što vidimo – uključujući i nas same.
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Fizika
Nedavne analize velikih kosmoloških posmatranja ukazuju na mogućnost da tamna energija, komponenta odgovorna za ubrzano širenje svemira, možda ne ostaje konstantna tokom kosmičke istorije. Tim kosmologa okupljen oko eksperimenta DESI (Dark Energy Spectroscopic Instrument) objavio je prošlog proleća rezultate koji sugerišu odstupanja od standardnog kosmološkog modela, poznatog kao ΛCDM. Nove analize, zasnovane na približno dvostruko većem skupu podataka, dodatno pojačavaju ovu indikaciju.
Pročitaj više: Da li se tamna energija menja tokom kosmičkog vremena?
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Ideja da živimo unutar gigantske kompjuterske simulacije više nije rezervisana samo za kasnonoćne razgovore na internet forumima ili naučnofantastične romane. Od kultnog filma The Matrix, preko provokativnih filozofskih argumenata Nicka Bostroma, pa sve do vrtoglavog uspona veštačke inteligencije, "hipoteza o simulaciji" dobila je neobičan status kredibiliteta u savremenoj kulturi. Silicijumska dolina nas decenijama ubeđuje u dogmu da je "sve informacija", a ako moć procesiranja nastavi da raste, čini se logičnim da će napredne civilizacije neizbežno kreirati digitalne kosmose. Postavlja se ključno pitanje: Da li je naš univerzum zaista samo kompleksan softver koji radi na nekom neshvatljivo moćnom serveru?
Pročitaj više: Zašto Matriks ipak ne postoji: Zid koji simulacija ne može da probije
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Kada pokušamo da shvatimo šta svetlosna godina predstavlja i kolika je ona– ne samo kao broj na papiru, već kao stvarna, fizička razdaljina – naš mozak staje. To nije neuspeh mašte, već sudar naše biološke, zemaljske intuicije sa istinskom, neshvatljivom skalom kosmosa.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Tvorci našeg razumevanja univerzuma bili su… složena bića, baš kao i mi.
Pročitaj više: Ponešto o nekim najvećim fizičarima u istoriji
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Popularna slika je da su jednostavnost i simetrija sigurni znaci da je teorija tačna. Fizičari nisu samo naučnici, već i umetnici koji otkrivaju fundamentalnu lepotu prirode.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
U jednom jedinom treptaju oka, koji za nas traje tek delić sekunde, u mikrosvetu kvantne mehanike odigraju se čitave istorije procesa koji prkose ljudskoj intuiciji. Dok svakodnevno iskustvo procese poput kvantne povezanosti (entanglement) kategoriše kao „trenutne“, nauka je konačno uspela da dešifruje hronološki kod onoga što smo smatrali neuhvatljivim. Jedna od najvećih misterija moderne fizike sada je pod lupom u nezamislivo kratkim vremenskim intervalima, otkrivajući nam da čak i „trenutno“ ima svoj početak, trajanje i strukturu.
Pročitaj više: Kako je izmereno rađanje kvantne povezanosti u atosekundama
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
