Fizika
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
najbolji instrumenti vide strukture koje, prema zakonima fizike koje smo smatrali apsolutnim, jednostavno ne bi smele da postoje..
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Međutim, kosmička stvarnost je duboko uznemirujuća. Naša "ljuljaška" ne samo da ne usporava, već se kreće sve brže i brže, kao da je pokreće neki nevidljivi motor. Ta misteriozna sila, nazvana tamna energija, danas predstavlja najveću zagonetku moderne nauke. Kako bismo dešifrovali ovaj fenomen, okrećemo se simbiozi revolucionarne tehnologije i najnasilnijih događaja u svemiru: moći veštačke inteligencije i svedočanstvima "zvezdanih kanibala".
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Fizika
Da se Zemlja kreće po strogo kružnoj orbiti, u čijem središtu se nalazi Sunce, tada bi bilo vrlo jednostavno odgovoriti na pitanje postavljeno u naslovu: bliži smo Suncu u podne, kada odgovarajuće tačke Zemljine površine, zbog rotacije Zemlje oko ose, bivaju okrenute ka Suncu. Najveća vrednost tog približavanja Suncu iznosila bi 6400 km (dužina Zemljinog poluprečnika) za ekvatorijalne tačke.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Istina je da je naše intuitivno poimanje kretanja kroz kosmos suštinski pogrešno. Ono što bismo zaista iskusili dok se približavamo brzini svetlosti prkosi svakodnevnoj logici i uvodi nas u svet gde se prostor skuplja, vreme rasteže, a samo nebo menja svoj oblik. Ovo nije samo teorijska vežba; to je duboki uvid u samu strukturu stvarnosti.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Zapitajte se na trenutak: šta bi se desilo da možete da se trkate sa zrakom svetlosti? Verovatno ste čuli popularnu naučnu tvrdnju da vreme „staje” kada dostignete brzinu svetlosti. Ovo nije samo uzbudljiv scenario iz naučne fantastike; to je direktna posledica Ajnštajnovih teorija relativiteta. I dok nas ljudska radoznalost tera da zamišljamo međuzvezdana putovanja, realnost koju nam fizika nudi je daleko čudnija. Za svetlost, koncept „prolaska vremena” onako kako ga mi doživljavamo – kao niz sekundi koje otkucavaju – jednostavno ne postoji.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Na vedroj noći, daleko od gradskog osvetljenja, ljudsko oko može spaziti bledu, meku traku svetlosti koja se proteže preko neba poput dima. Taj prizor deluje tiho i spokojno, kao nešto što je univerzum zaboravio da počisti. Naš mozak tu sliku arhivira kao udaljenu i bezopasnu lepotu, ali to je prva velika greška u percepciji. Ono što vidimo golim okom predstavlja svega 2.500 do 3.000 pojedinačnih zvezda, što je manje od 0,00001% onoga što zaista postoji.
Pročitaj više: Zašto je prelazak Mlečnog puta prelepa, ali zastrašujuća nemogućnost
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Ako su merenja neprikosnovena, onda je problem u našim teorijskim osnovama. Standardni kosmološki model, koji je decenijama bio neprikosnoven, možda je nekompletan.
Pročitaj više: Novi dokazi o širenju svemira ruše temelje moderne fizike?
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Vaša intuicija o vremenu je pogrešna. Ne malo pogrešna – fundamentalno pogrešna. Verovatno mislite da znate šta je vreme jer gledate na sat ili osećate kako starite, ali to nije vreme. To je samo osećaj, biološki trik. Gotovo svi delimo istu poetsku sliku vremena: zamišljamo ga kao reku koja nezaustavljivo teče, noseći nas iz prošlosti, kroz sadašnjost, pravo u budućnost. Udobna je, logična i duboko usađena u naš jezik i kulturu.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Znamo da je brzina svetlosti — tačno 299.792.458 metara u sekundi — apsolutna granica brzine u univerzumu. To je kosmički zakon. Ali zašto? Šta tačno sprečava bilo šta da ide brže? Većina ljudi nikada dublje ne razmisli o ovome. Odgovor "zato što je Ajnštajn tako rekao" jednostavno nije dovoljan. To je ponavljanje činjenice, a ne objašnjenje.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Decenijama se suočavamo sa paradoksom: merenja zasnovana na svetlosti iz drevne prošlosti ne poklapaju se sa posmatranjima našeg galaktičkog komšiluka. Da li nam je potrebna radikalno nova fizika da bismo objasnili ovaj jaz, ili su naši merni aršini suptilno pogrešni? Nova studija nudi intrigantan odgovor koji sugeriše da bi rešenje moglo ležati u „sastojcima“ koje već dobro poznajemo.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
