Fizika
- Detalji
- Napisao: Milan Mijić
- Kategorija: Fizika
Mali Alvi je deprimiran. Čemu domaći zadaci kad se svemir širi i pući će? Iz filma „Annie Hall.“
Atomi se ne šire, ni planete, zvezde, galaksije, čak ni kompaktnije grupe i jata galaksija. Ogromna superjata se rastežu i ne opstaju. Svemir se „širi“ u smislu da se rasteže među-galaktički prostor između kompaktnih grupa i jata galaksija. Kriterijum je srednja gustina strukture naspram brzine širenja svemira.
Pročitaj više: Svemir se širi! Šta se širi, šta se ne širi, šta je uzrok razlike?
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Da li se svemir završava negde „iza ćoška” ili se proteže u nedogled? Ovo pitanje opseda ljudsku maštu vekovima, ali naučni odgovor je daleko kompleksniji od jednostavnog "da" ili "ne". Naš mozak, evoluirao da razume konačne predmete poput kamena ili drveta, bori se da pojmi koncept nečega što nema kraj, granicu ili ivicu.
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Fizika
Tim naučnika predvođen Univerzitetom u Pretoriji, koristeći radio-teleskop MeerKAT u Južnoj Africi i efekat jakog gravitacionog sočiva je otkrio najudaljeniji do sada poznati hidroksilni megamazer. Ovaj izuzetan objekat se nalazi u galaksiji udaljenoj više od 8 milijardi svetlosnih godina.
Pročitaj više: Radio-oko MeerKAT-a otkriva prirodni kosmički laser
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Svi imamo taj san. Verovatno ga imate i vi dok stojite u beskonačnom redu na aerodromu, izuvate cipele i vadite laptop, ili dok satima sedite zaglavljeni u saobraćajnom špicu dok kiša dobuje po krovu. U tom trenutku, misao je neizbežna: „Zar ne bi bilo divno da samo pritisnem dugme i – puf – stvorim se u Parizu?“
- Detalji
- Napisao: Milan Mijić
- Kategorija: Fizika
Mogućnost da se svemir „širi brzinom većom od brzine svetlosti“ primećena je odavno. Ali privukla je pažnju tek sa otkrićem teorijskog scenarija takozvane inflacione kosmologije a još više posmatračkim otkrićem ubrzanog širenja svemira u sadašnje i skorašnje vreme. Opisaćemo ovde o čemu se radi i zašto se ova mogućnost ne sukobljava sa dobro poznatim relativističkim zakonom da nije moguće ni dostići a kamoli preći brzinu svetlosti.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Više od tri decenije astronomskih posmatranja je pokazalo da se u centru naše Galaksije nalazi masivni, kompaktan objekat, nazvan Sgr A*, sa masom od oko 4,6 miliona masa Sunca, koji je interpretiran kao crna rupa. Ovaj zaključak sledi prevashodno iz merenja kretanja zvezda bliskih centru naše Galaksije. Za ovaj projekat astronomi Andrea Gez i Ričard Genzel su podelili jednu polovinu Nobelove nagradu za 2020. godinu.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Spustite dlan na svoj laptop dok radite. Osećate li tu toplotu? Većina vas će reći: „To je samo struja koja prolazi kroz procesor“ ili „To je otpor u kolima“. Ali dozvolite mi da vam postavim pitanje koje na prvi pogled zvuči blesavo: Da li je informacija — vaša fotografija, niz nula i jedinica, ili čak vaša misao — samo apstraktna ideja, ili ona ima stvarnu, fizičku težinu?
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Los Alamos. 1944. Pustinja. Najpametniji čovek koga sam ikada znao upravo je pogrešio. Nije to bila sitna greška. Bio je to potpuni promašaj. Prošao je pored nečega što sam ja video kristalno jasno. U tom trenutku, kao mladi naučnik od tek dvadeset i šest godina, shvatio sam nešto što će zauvek promeniti moje viđenje inteligencije. Mozak Džona fon Nojmana nije bio samo brži od naših. Bio je suštinski drugačiji.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Ljudi me često pitaju: „Zar ne bi bilo divno kada bismo mogli da se vratimo?“ Svi nosimo taj prtljag – reč koju nismo smeli da izgovorimo, pogrešnu odluku ili postupak koji je povredio nekoga. To je duboko ljudski osećaj, čak i plemenit; pokazuje da nam je stalo do ishoda i da želimo da popravimo svet. U tim trenucima očajnički tražimo kosmičko dugme „undo“ kako bismo ispravili grešku staru samo pet minuta.
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Pre tačno jednog veka, u jeku kvantne revolucije 1926. godine, austrijski fizičar Ervin Šredinger podneo je na objavljivanje rukopis koji će iz korena promeniti naučnu koncepciju stvarnosti. Njegov centralni deo bila je naizgled jednostavna jednačina, koja je ubrzo postala najvažniji prozor čovečanstva u subatomski svet. Iako je prošlo stotinu godina, Šredingerova jednačina i dalje predstavlja temelj moderne fizike, objašnjavajući kako kvantni objekti interaguju sa svojom okolinom sa neverovatnom preciznošću.
Pročitaj više: Novo doba za formulu koja je definisala realnost i uloga posmatrača u njoj
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
