Fizika
- Detalji
- Napisao: ChatGPT
- Kategorija: Fizika
Kozmolozi su ovog proleća objavili rezultate novog istraživanja koje sprovodi instrument DESI (Dark Energy Spectroscopic Instrument) na Kitt Peak opservatoriji. DESI je za tri godine prikupio spektre – analizu intenziteta svetlosti – iz 15 miliona galaksija i kvazara, čime je potvrdio da možda živimo u kosmosu u kojemtamnа energijanije diskutabilno konstanta, kako podrazumeva standardni model ΛCDM, već se s vremenom menja.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Fizika
Gravitacija planete ne određuje maksimalni atmosferski pritisak. Na bilo kojoj planeti koja ima atmosferu, pritisak je proporcionalan gustini atmosfere i njene temperature.
Pročitaj više: Kako gravitacija planete utiče na njen atmosferski pritisak?
- Detalji
- Napisao: ChatGPT
- Kategorija: Fizika
Nova istraživanja ukazuju na to da bi se kraj univerzuma mogao desiti znatno ranije nego što se pre pretpostavljalo. Dva najnovija rada – jedan holandskih naučnika objavljen u Journal of Cosmology and Astroparticle Physics, a drugi na osnovu podataka iz DESI instrumenta – otvaraju pitanje kako evolucija tamne energije utiče na sudbinu univerzuma.
Pročitaj više: Kraj univerzuma – možda bliži nego što mislimo?
- Detalji
- Napisao: ChatGPT
- Kategorija: Fizika
Nedavna analiza podataka sa teleskopa James Webb (JWST) izazvala je uzbuđenje u naučnoj zajednici: posmatranja pokazuju da većina spiralnih galaksija u ranom svemiru rotira u istom smeru.
Pročitaj više: Neobično kretanje galaksija sugeriše da se univerzum okreće
- Detalji
- Napisao: Astronomski magazin
- Kategorija: Fizika
Nedavna studija holandskih naučnika sa Radboud univerziteta sugeriše da bi kraj svemira mogao nastupiti znatno ranije nego što se prethodno mislilo. Prema njihovim proračunima, svemir bi mogao da se raspadne za približno 10⁷⁸ godina, što je značajno kraće od ranije procenjenih 10¹⁰⁰ godina.
Pročitaj više: Kraj svemira će možda doći ranije nego što su naučnici do sada računali
- Detalji
- Napisao: Milan Mijić
- Kategorija: Fizika
Počnimo od najčuvenije formule, E=mc2 . Možda najpoznatija primena ove formule je na reakcije nuklearne fuzije, kada se četiri jezgra vodonika (četiri protona) kroz nekoliko koraka spajaju u jezgro helijuma (dva protona i dva neutrona) plus još neke emitovane čestice.
Pročitaj više: Šta bi bilo da je brzina svetlosti dva put veća?
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Fizika
Svetlost je važna u našem svakodnevnom životu i imperativ je u mnogim naučnim disciplinama u 21. veku i u svim vekovima koji dolaze. Ona prenosi energiju i omogućava komunikaciju i glavna je u kulturnom, ekonomskom i političkom povezivanju sveta, kao i u njegovom postojanju i održanju.
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Fizika
U revolucionarnoj studiji (...) oni sugerišu da se interferencija, upravo ono što posmatramo u ovom istorijskom eksperimentu, može u potpunosti objasniti interakcijama čestica koristeći novi okvir izgrađen oko svetlih i tamnih fotonskih stanja.
Pročitaj više: Tamni fotoni objašnjavaju eksperiment sa dva procepa
- Detalji
- Napisao: Ivan Stamenković
- Kategorija: Fizika
Kratka priča o metru, astronomskoj jedinici, svetlosnoj godini i parseku kao mernim jedinicama i o njihovoj primeni u astronomiji
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Fizika
Do 17. veka mnogi učeni ljudi su smatrali da svetlost nema brzinu već da se prostire trenutno. Upalite vatru i ona se svuda vidi odjednom i istovremeno. Ali u 17. veku, nakon puno maštovitih i bezuspešnih pokušaja brzina svetla je konačno izmerena i time utvrđeno da je ona ograničena, tj. da se svetlosni zrak ne širi beskonačnom brzinom. Treba joj neko vreme da bilo gde stigne.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
