Fizika
- Detalji
- Napisao: Dragan Tanaskoski
- Kategorija: Fizika
Za pitanje slobodne volje, osim Hajzenbergovog principa neodređenosti, značajna je i Gedelova teorema o Nekompletnosti skupova. Gedela neki smatraju za najvećeg logičara, još od Aristotela.
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Fizika
Kroz čitavu ovu seriju provlači se diskretno tema determinizma sveta. Dakle da li postoji slobodna volja ili je sve, baš sve predodređeno, neminovno ma koliko se činilo da sami, svojom voljom donosimo odluke. Da li ja jedem zato što sam tako, svojom voljom odlučio ili je moja odluka da jedem samo posledica brojnih prethodnih uzroka, recimo toga što sam gladan.
- Detalji
- Napisao: Laslo Kočmaroš
- Kategorija: Fizika
Već decenijama smatramo da se vasiona širi jednakom stopom u svim pravcima. Nova studija zasnovana na podacima dobijenih posmatranjima uz pomoć X-zračnih svemirskih teleskopa XMM-Njutn, Čandra i ROSAT pobuđuju sumnju u osnovne kosmološke pretpostavke.
Pročitaj više: Kosmologija uniformnog širenja vasione na ispitu
- Detalji
- Napisao: Aleksandar Zorkić
- Kategorija: Fizika
Najveće misterije moderne astronomije su tamna materija i tamna energija. Znanje o njima može stati u jednu rečenicu. Naučnici znaju da postoje i znaju koliko ih ima u svemiru. I to je sve. Šta je tamna materija, šta je tamna energija – ne zna se. Postoje pretpostavke, ali bez pouzdanih dokaza. Da misterija bude veća zna se da obe dominiraju univerzumom, svaka na svoj način i da oblikuje njegovu sudbinu. Ali šta su – to niko ne zna. Uostalom i naučnici ih i zovu „tamnim“ baš zato što ih ne znaju, što ih obavija tama neznanja. Inače taj pridev ne govori o njihovim fizičkim svojstvima.
Pročitaj više: Tamna energija i tamna materija - najveće misterije astronomije
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Fizika
Ako prostor-vreme zamislimo kao dvodimenzionalno platno svaki objekat koji se nađe na njemu ga opterećuje i zakrivljuje svojom masom. Što je masa objekta veća, zakrivljenje platna je veće.
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Fizika
Ako prostor-vreme zamislimo kao dvodimenzionalno platno svaki objekat koji se nađe na njemu ga opterećuje i zakrivljuje svojom masom. Što je masa objekta veća, zakrivljenje platna je veće.
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Fizika
Astrofizičari su došli korak bliže razumevanju porekla slabog sjaja gama zraka na nebu. Analize ukazuju da je ovo svetlo sjajnije u regionima koji sadrže više materije i prigušenije tamo gde materije ima manje. Sada je prvi put otkrivena ova korelacija koja može da se koristi za razumevanje uzroka pozadinskih gama zraka.
Pročitaj više: Da li tamna materija doprinosi kosmičkom gama sjaju
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Fizika
Kada kometa proleti pored nekog masivnog tela kao što su Jupiter ili Sunce, može da se desi da se zbog snažnih plimskih talasa raspadne na delove.
- Detalji
- Napisao: Miša Bracić
- Kategorija: Fizika
Između 1946. i 1958. na ostrvu Bikini Atol, SAD su testirale 23 nuklearne bombe. Najveći i najrazorniji test se dogodio 1. marta 1954.
Pročitaj više: Krater nastao eksplozijom termonuklearne bombe
- Detalji
- Napisao: Prof. dr Milan Uzelac
- Kategorija: Fizika
Većina ljudi danas smatra Isaka Njutna (1642-1727) naučnikom novog doba i jednim od utemeljivača moderne nauke; međutim, svojim delom i pre svega mišljenjem, on u daleko većoj meri pripada starom dobu i moglo bi se reći da upravo s njim završava se epoha duga skoro dve hiljade godine, od antike, preko srednjeg veka do renesanse.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
