Fizika
- Detalji
- Napisao: B92
- Kategorija: Fizika
1. decembar 2009.
CERN
Ponovo radi... LHC
Opet je proradio LHC (Large Hadron Collider) kod Ženeve. Samo ime opisuje mašinu: Veliki hadronski sudarač. Veliki, jer je stvarno velik: nalazi se u kružnom tunelu dugačkom 27km ispod francusko-švajcarske granice. Sudarač jer se, je li, u njemu sudaraju protoni (osnovna gradivna jedinica jezgra atoma). Te čestice se, pored još nekih, nazivaju hadroni, pa otud i treći deo imena LHC. Protoni se sudaraju pošto se čudovišno jakim magnetima i strujom ubrzaju skoro do brzine svetlosti. Oni tada nose toliko energije da se, posle sudara, njihova energija pretvara u masu (Ajnštajnova jednačina E=mc^2 ) i proizvodi nove čestice. Novonastale čestice detektori veliki kao zgrada hvataju i prepoznaju.Ova mašina je nešto najveće i najsloženije što je Čovek ikad napravio. Na njegovom ostvarivanju su učestvovali naučnici i inženjeri iz čitavog sveta (i mi iz Srbije smo umešali prste u taj poduhvat) i potrošeno je milijarde evra.
Piše: Nikola Veselinović
- Detalji
- Napisao: Marino Tumpić
- Kategorija: Fizika
Zamislite na trenutak svemir istovjetan ovom našem svemiru u kojem živimo, ali u kojem je sve potpuno drugačije. Svemir u kojem je NE zapravo DA i obrnuto. Zamislite da postoji - antisvemir.
- Detalji
- Napisao: Draško Dragović
- Kategorija: Fizika
Prva na svetu potpuno električna lokomotiva ima preko 1.000 akumulatora i radi bez prestanka 24 časa
- Detalji
- Napisao: Milan Milošević
- Kategorija: Fizika
Zahvaljujući članovima AD Andromeda, iz Knjaževca, dobio sam video snimak celog predavanja (oko 55min): LHC - godinu dana kasnije. Predavanje sam održao prošlog meseca u tom društvu. Prezentaciju sa predavanja možete naći u jednom od prethodnih tekstova.
Pročitaj više: Video snimak iz Knjaževca sa predavanja o LHC-u
- Detalji
- Napisao: Marino Tumpić
- Kategorija: Fizika
Ponedjeljak 23. novembaru 14.22 sati po našem vremenu detektorski sustavi ATLAS i CMS postrojenja LHC u Cernu zabilježili su prve ciljane sudare protona. Milijarde eura uloženi su u projekt koji okuplja znanstvenike iz cijele Europe, ali i svijeta. Dodiri "Božjih čestica" postali su stvarnost. Po prvi puta u povijesti ljudske civilizacije približili smo se trenutcima Stvaranja, ali i ne samo to. U mogućnosti smo igrati se Boga!
- Detalji
- Napisao: Milan Milošević
- Kategorija: Fizika
NAJNOVIJA VEST
U ponedeljak, 23. novembra 2009. godine ogromni detektori, ATLAS i CMS, postavljeni na akceleratorskom prstenu LHC detektovali su prve sudare protona. U 14:22h po srednje-evropskom vremenu ATLAS je zabeležio prvi sudar. Nešto kasnije, nakon malog podešavanja snopa, sudar je zabeležen i u detektoru CMS. Zatim su prvi sudari sa metom registrovani i u detektorima ALICE i LHCb.
Sudari su se odigrali pri energiji od 450 GeV po snopu, što je početna energija protona na ulasku u LHC.
LHC je počeo sa radom pre tri dana. Na samom startu život snopova bio je relativno kratak. Protoni su ubacivani u akceleratorski prsten prvo u jednom a zatim u drugom smeru. Do sada je vreme života snopova povećano na oko 10h tako da su se u akceleratoru istovremeno našli snopovi u suprotnim smerovima. U narednim danima energijaprotona će biti povećavana do 1.2 TeV, koliko je planirano da se dostigne do Božića. To će biti energija na kojoj treba očekivati prve rezultate.
Izvor: Svet nauke
- Detalji
- Napisao: Milan Milošević
- Kategorija: Fizika
NAJNOVIJA VEST
Sudeći po informacijama koje upravo stižu iz CERN-a večeras je akcelerator LHC uspešno pokrenut. Posle nešto više od godinu dana pauze protoni su ponovo pojurili celim prstenom, u oba smera.
Pre nekih desetak minuta, oko 12:15h protonski snopovi su postavljeni u stabilne orbite. Prvi događaji zabeleženi su i na detektoru ATLAS.
Preko Twitter naloga CERN-a upravo je stigla i potvrda da je LHC uspešno startovao, sve funkcioniše prema planu.
- Detalji
- Napisao: B92
- Kategorija: Fizika
25. oktobar 2009.
Piše: Milan Milošević
- Detalji
- Napisao: Milan Milošević
- Kategorija: Fizika
Često se govori o tome kako je akcelerator LHC preskop, kako je bačeno previše para, kako to ničemu ne služi, kako ima mnogo boljih načina za trošenje novca itd. Mnogi od onih koji najviše kritikuju ulaganje novca u istraživanje sedi uz TV gledajući neke "zanimljive" utakmice ili sluša izveštaje o različitim ratnim sukobima širom sveta.
Napraviću kratko poređenje ulaganja u CERN, tačnije LHC, kao jedan od najskupljin naučnih projekata koji se trenutno realizuje, i ulaganja u neke druge stvari (i pojedince).
U periodu pripreme i izgradnje LHC-a uloženo je (tj. tokom proteklih desetak godina) uloženo je između 5 i 10 milijardi evra. Nisam uspeo da nađem tačne sumirane podatke za sve države ali samo institut CERN je potrošio 4.6 milijardi CHF na samu mašinu, 1 milijardu CHF na detektore (to je samo deo ulaganja, bez ostalih izvora), i po 0.16-0.17 milijardi CHF na IT infrastrukturu i nadogradnju akceleratorskog sistema koji prethodi LHC-u. Navedeni troškovi uključuju opremu i ljude.
- Detalji
- Napisao: B92
- Kategorija: Fizika
19. oktobar 2009.
Nobelova nagrada za fiziku 2009.
Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade iz Fizike su tri naučnika koji su odigrali veoma važnu ulogu u razvoju informacionih tehnologija. Čarls Kuen Kao (Charles Kuen Kao) je dobio polovinu Nobelove nagrade za otkrića koja su postavila temelje tehnologije optičkih vlakana, koja se danas kao najefikasnija koristi za skoro sve tipove komunikacije u svetu. Drugu polovinu Nobelove nagrade podelili su Viljard Sterling Bojl (Willard Sterling Boyle) iDžordž Elvud Smit (George Elwood Smith) za otkriće digitalnog optičkog senzora - CCD (Charge-Coupled Device), koji danas čini osnovni deo skoro svakog digitalnog fotoaparata ili digitalne kamere.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
