15.3.2026.
Na predlog UN, 2019. godina se u svetu obeležava kao Godina Periodnog sistema hemijskih elemenata, koji je 1869. godine osmislio ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev.
U Parlamentu Evropske unije je januara 2019. godine razgovarano o prekomernoj eksploataciji od strane čoveka i potencijalnom deficitu značajne grupe hemijskih elemenata na našoj planeti u skoroj budućnosti. Nauka je osim kvantitavnog određenja resursa elemenata odredila i njihovo iskoristivo trajanje u vremenu, što ukazuje i na probleme sa kojima će se naša civizacija suočiti u svom razvoju.
Novi izgled periodnog sistema elemenata je debitovao u Evropskom hemijskom društvu (EHD) koje okuplja više od 160 000 hemičara Evropske unije. Za razliku od PSE koji stoji na zidovima svih kabineta hemije na svetu, koji sadrži 118 poznatih prirodnih i sintetičkih elemenata koji čine naš svemir sa jednakim prostorom za svaki element, nova tabela različitim prostorom relativizira zastupljenost i nestajanje 90 prirodnih elemenata na Zemlji.
Prema Davidu Cole-Hamiltonu, predsedniku EHD, nekim elementima na Zemlji je zbog preteranog korišćenja ugrožen opstanak.
„Neke od tih elemenata ćemo imati manje od sto godina pre nego što dođemo u situaciju da teže dolazimo do njih, dok će drugi trajati samo nekoliko decenija.” rekao je Cole-Hamilton.
Pretnja elementima je veliki apetit ljudi za novom tehnologijom. Mnogi od najugroženijih elemenata se koriste za proizvodnju računara i pametnih telefona. Indium je metal koji se koristi za proizvodnju ekrana telefona i računara osetljivih na dodir. Prema Cole-Hamilton-u, svetske zalihe indijuma na planeti su „ekstremno male“ i mogle bi uskoro da presahnu ako nastavimo da iz upotrebe izbacujemo stare uređaje svakih nekoliko godina.
Telefoni koje sada koristimo sastoje se od oko 30 elemenata, od kojih više od polovine može biti razlog za zabrinutost u godinama koje dolaze, jer postaju deficitaran resurs. Samo u Evropskoj uniji svakog meseca milion pametnih telefona se odbacuje ili zamenjuje. Neophodni su ozbiljni koraci za rešavanje predstojećih izazova. Cole-Hamilton kaže: „Ako indijum nastavimo da koristimo ovim tempom, imaćemo ga samo još 20 godina.“
Helijum je na drugom mestu po rasprostranjenosti u svemiru. Helijum koji se koristi u MR skenerima i ronjenju se obično reciklira. Baloni za zabavu, napunjeni helijumom ispuštaju ovaj gas direktno u atmosferu, odakle on brzo odlazi u svemir. Po Cole-Hamilton-u ako ljudi ne počnu da menjaju svoje ponašanje, helijuma će u Zemljinim rezervama biti za samo oko 10 godina.
Nestajanje elemenata je u suštini povezano sa cirkularnom ekonomijom,nedovoljno efikasnim recikliranjem, inovativnim alternativama, ponašanjem potrošača i još mnogo toga. Ukoliko se ne obezbede rešenja, rizikuje se da se iscrpe mnogi od prirodnih elemenata koji čine svet oko nas ili postanu neupotrebljivi zbog ograničenih zaliha, njihove lokacije u konfliktnim područjima, ili zbog naše nesposobnosti da ih u potpunosti recikliramo.
Evropsko hemijsko društvo se nada da će isticanjem ovog problema u Godini PSE izazvati razmišljanje i dovesti do akcije relevantnih faktora kako bi se on prevazišao i izbegle moguće posledice.
Izvor: LIVESCIE=NCE
| SVE JE FIZIKA Miša Bracić |
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
Komentari
Jednostavno, svi znaju da uslovi koji se postavljaju, recimo protokol iz Kiota, i da se ispoštuju neće ništa bitno popraviti. Količina ljudi i potrošnja energije i resursa su tako veliki, da svako predloženo smanjenje znači samo malo odlaganje armagedona. Pogledajte kako se to radi, recimo usisivači od 800w usisavaju slabije od starih. Troše manje, ali se mora usisavati češće, dobitak nula. Mašina za veš mora imati prosek potrošnje po programu unutar dozvoljene granice. Najviše troši zagrevanje vode, pa imaju jedan program na 90 stepeni, jedan na 60, a ostali su na 30-40 stepeni i ima ih puno. Rezultat je dobar prosek, ali u praksi se 90% vremena koriste prva dva, pa je ušteda ponovo nula. Slično je i sve drugo, kada bi hteli nešto da uradimo moralo bi se promeniti SVE! To bi značio bitan pad standarda, što niko neće. Kako bi to moralo biti u praksi? Postupno smanjenje ljudi, zbog čega bi imali sve više starijih (ili da im kad pređu 60 "olakšamo muke starosti?), pa bi ceo ekonomski sistem morao da se promeni, da imperativ bude dovoljna prozvodnja (ali ne hiperprodukcija), a ne maksimizirani profit. Znači već smo u zoni nemogućeg, a tek smo krenuli sa analizom. Da ne zauzimam previše mesta, stvarima kao što su ekološka proizvodnja hrane prirodnim putem (potpuno nemoguća da nahrani silne milijarde ljudi), smanjenje potrošnje energije po čoveku (manje kretanja ljudi i robe, oslanjanje na lokalnu proizvodnju koliko god je moguće),... i još mnogo toga. Sve to vlasti znaju i samo nam mažu oči (zeleni), ili se prave da to ne postoji kao problem (Tramp). Sve je to u sukobu sa željama za apsolutnom vlašću i kontrolom, za "pobedu" nad drugima, za refren o stalnom napretku (čak i kada se realno živi gore),... Čovek je ostao šimpanza u najgorem vidu (ne bonobi!), alav, željan vlasti, željan da ima i koristi silu nad drugim ljudima, željan "rasta standarda" i da ima više od drugih, pa onda hoće još, pa još i tako bez granice. Na vrh (logično) izbijaju najgori, spremni da gaze sve ostale radi toga i tu spasa nema, ili ga bar ja ne vidim. Moguće da bi preuzimanje vlasti od strane AI moglo da nešto popravi, bilo da uvede red u ljudsko društvo tim samim što njima neće upravljati alavi ljudi, bilo preuzimanjem sveta, gde će pompezno nazvani homo sapiens najzad doći na mesto koje mu pripada (među izumrle vrste). Ovako, mi smo tehnički napredovali jako, a društveno ni mrvicu, u stvari prema onome što se zna o društvima lovaca sakupljača, mi smo od tada društveno nazadovali . Bez ogromnog progresa u društvenom razvitku čoveka, nama neće pomoći ništa, a naročito ne smanjenje co2 za 3%, ili rudarenje asteroida, za šta bi morali potrošiti mnogo više od tih 5% (raketa može da troši samo kiseonik i vodonik i da stvara vodu, mada to nije isplativo i svi danas imaju bustere na čvrsto gorivo koji su kao TE na ugalj, ali treba energije da se taj kiseonik i vodonik proizvedu, a onda još više da se drže u tečnom stanju. Da, komentar nije optimističan, ali sam se trudio da bude realan i koliko može argumentovan, pa ako mu je ton pesimističan to je posledica realnosti, pre nego psihologije.